Odlično očuvano, tvrd povez, veći format Gary Kielhofner, preko 750 stranica, okupaciona radna terapija
Kielhofner Gary (ed.) Research in Occupational Therapy: Methods of Inquiry for Enhancing Practice
Файл формата PDF размером 6,86 МБ
Добавлен пользователем melrous 04.06.20 13:20 Отредактирован 04.06.20 14:14
Kielhofner Gary (ed.) Research in Occupational Therapy: Methods of Inquiry for Enhancing Practice
F.A. Davis Company, 2006. — 752 p. — ISBN 978-0803615250.
With an international team of expert contributors, renowned author Gary Kielhofner has put together a comprehensive research methodologies text that bridges the gap between theorists and practitioners. Emphasis is placed on the relevance and logic of research to provide a practical, demystified approach for graduate students and clinicians to shape their practice. It covers all the key topics that should be covered in OT courses related to research and evidence-based practice, including qualitative and quantitative designs, thus sparing instructors of having to adopt two or three separate books to cover this in-depth coursework.
The Nature and Scope of Inquiry in a Practice Profession
Quantitative Designs
Quantitative Measurement
Statistical Analysis
Qualitative Methods
Other Design Approaches
Conducting Inquiry
Enhancing Practice Through Inquiry
Evidence-Based Practice
Fizikalna medicina i rehabilitacija ENG slika 1Fizikalna medicina i rehabilitacija ENG slika 2Fizikalna medicina i rehabilitacija
Okupaciona terapija je socio-zdravstvena profesija usmerena na klijenta koja se bavi promovisanjem zdravlja i blagostanja kroz okupaciju. Često, život zna da bude nepredvidiv i neočekivano pred ljude postavlja određene barijere koje ih onemogućuju u sprovođenju svakodnevnih, a zapravo najbitnijih životnih aktivnosti. Ove aktivnosti nazivamo okupacije. Okupacije se odnose na svakodnevne aktivnosti koje osobe obavljaju, kojima ispunjavaju vreme i koje daju značenje i svrhu njihovom životu.
Primarni cilj okupacione terapije je da omogući ljudima da učestvuju u aktivnostima svakodnevnog života. Okupacioni terapeuti postižu ovaj cilj radeći sa ljudima i zajednicama kako bi poboljšali njihovu sposobnost da se uključe u okupacije koje žele, koje su im potrebne ili se od njih očekuje da ih obavljaju. Takođe okupacioni terapeuti modifikuju okupacije ili okruženja kako bi podržali okupacionu uključenost.
Za razliku od svih drugih vrsta terapija, okupacioni terapeut sagledava sve aspekte svog klijenta, ostvaruje sa njim partnerski odnos na kojem se temelji dalji rad na razvoju onih sposobnosti koje omogućavaju izvršavanje aktivnosti koje su klijentu bitne.
OSNOVNI CILJ STUDIJSKOG PROGRAMA
Osnovni cilj studijskog programa je sticanje opštih i specifičnih znanja iz oblasti okupacione terapije, usvajanje veština neophodnih za realizaciju praktičnih aktivnosti, kao i razvijanje profesionalnog pristupa prema radu uz uvažavanje najviših etičkih standarda. Studijski program putem savremenog akademskog obrazovanja, pruža sticanje adekvatnih kompetencija budućih terapeuta, neophodnih za nastavak školovanja na višem akademskom nivou obrazovanja – master studije.
ISHOD STUDIJSKOG PROGRAMA
Savremena vizija Okupacione terapije zasniva se na stvaranju novog i unapređenju postojećeg okruženja u kome će osobe sa različitim mogućnostima / sposobnostima živeti dostojanstveno. Savremeno koncipirana okupaciona terapija pomera težište sa smanjenja poremećaja ka prevenciji hendikepa i pružanju mogućnosti široke participacije, jer ako u bilo kom trenutku u nečijem životu (na rođenju ili kasnije), dođe do bolesti, povrede ili invaliditeta i spreči osobu da efikasno i nezavisno funkcioniše u jednoj ili više okupacionih oblasti, okupaciona terapija pruža intervenciju koja pomaže u vraćanju funkcije, održavanju nivoa funkcionisanja, i/ili prevenciji očekivanih deficita do kojih može da dođe. Profesija okupacionog terapeuta i jeste da pomogne svojim korisnicima da uspešnije, funkcionalnije i nezavisnije učestvuju u životu. Takođe, kako dostignuća mnogih nauka, a posebno medicinske, utiču na povećanje kvaliteta života baby boomer population uloga okupacionog terapeuta postaje sve značajnija i to u pravcu pružanja pomoći i podrške da razvijaju strategije za što lakše i efikasnije obavljanje dnevnih aktivnosti i dostizanje optimalne nezavisnosti.
DA LI ĆU SE SA PRAKTIČNIM DELOM PROFESIJE PRVI PUT SUSRESTI TEK NAKON STUDIJA?
Ne, student se sa praktičnim delom profesije susreće u toku studija, jer se na studijskom programu posebna pažnja posvećuje vežbama na kojima studenti povezuju stečeno teorijsko znanje sa praktičnim aktivnostima i stiču veštine neophodne za uspešno obavljanje profesije diplomiranog terapeuta.
Poseban cilj studijskog programa je razvoj kritičkog mišljenja i kreativnosti studenata koji su neophodni za efikasan rad. Vrednost kritičkog i kreativnog razmišljanja posebno dolazi do izražaja u uspostavljanju poverenja klijenata.
Stručna praksa i praktičan rad moći će da se realizuju u nekoj od navedenih ustanova u zavisnosti od studijskog programa, trenutnih kapaciteta navedenih ustanova i želje studenta:
Centar za ranu dijagnostiku i terapiju dece sa oštećenjem sluha “Dečija kuća”
Centar za sluh i govor – KCS
Logopedska ordinacija “Logomedika”
Predškolske ustanove grada Beograda
Osnovne škole grada Beograda
KOJE ZVANJE DOBIJAJU DIPLOMIRANI STUDENTI?
Studijski program je iz polja društveno-humanističkih nauka, oblast specijalne edukacije i rehabilitacije. Studenti dobijaju zvanje diplomirani terapeut, koje je definisano Pravilnikom o listi stručnih, akademskih i naučnih naziva (“Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 i 68/15).
Skraćeni naziv je dipl. terap.
GDE SVE DIPLOMIRANI TERAPEUTI MOGU DA RADE?
Diplomirani terapeuti se osposobljavaju da primenjuju znanja iz oblasti okupacione terapije u domovima zdravlja, bolnicama, centrima za medicinsku rehabilitaciju, neurološkim i psihijatrijskim klinikama i odeljenjima, klinikama ambulantnog tipa, zatim u zavodima za habilitaciju i rehabilitaciju dece i omladine ometene u razvoju, zavodima za rehabilitaciju, banjama i klimatskim lečilištima, ustanovama za mentalno zdravlje i gerijatrijskim ustanovama, domovima za decu, domovima i centrima za stara lica, dnevnim boravcima, centrima za hronične bolesnike, domovima za invalidna lica, rezidencijalnim centrima za stara lica, zavodima za profesionalno osposobljavanje i ostalim oblicima zaštite na lokalnom nivou, vaspitno-obrazovnim ustanovama, zatvorskim ustanovama (centrima za maloletničku delinkvenciju, okružnim zatvorima), velikim radnim organizacijama proizvodnog i/ili neproizvodnog tipa, privatnoj praksi (rad na programima prevencije, planiranje odlaska u penziju, prilagođavanje poslova, prilagođavanje radnog mesta, prilagođavanje stambenih uslova) i nevladinim organizacijama.
Pored toga, studenti su osposobljeni za timski rad i rad u interkulturnom okruženju sa poznavanjem i uvažavanjem kulturoloških razlika.
DA LI U SRBIJI IMA POSLA ZA OKUPACIONE TERAPEUTE?
Zavodi za statistiku rada na evropskom, pa i svetskom nivou, predviđaju da će potreba zapošljavanja okupacionih terapeuta rasti mnogo brže od proseka, više od 29%, čime se stvaraju uslovi za najmanjnje 32,800 novih radnih mesta pre 2022. godine.
Koncepcija studijskog programa obuhvata raznorodne aktivnosti usmerene na sve uzraste, što buduće okupacione terapeute kvalifikuje za rad sa svim uzrasnim grupama u raznorodnim oblastima i institucijama koje su u sistemu socijalne i medicinske zaštite, ali i u vaspitno obrazovnim i institucijama pravosuđa, radnim organizacijama, nevladinom sektoru i kao samostalni profesionalci u okviru privatne delatnosti. a rukuje stručno osoblje
Okupaciona terapija se fokusira na procenu i poboljšanje funkcionalne sposobnosti osobe i na to kako pojedinac koristi fine motoričke i kognitivne veštine za obavljanje za njega korisnih zadataka. Dakle, diplomirani terapeuti pomažu svojim klijentima/pacijentima u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti i zadataka.
Biti diplomirani terapeut veoma je izazovna i dinamična profesija. Diplomirani terapeut svojom profesijom donosi veliku razliku u životima ljudi (dece, mladih i starih), jer im pomaže da razviju praktične strategije i daje im samostalnost da rade ono što žele dok istovremeno uče da se prevazilaze svoje fizičke, mentalne i/ili socijalne barijere.
Klijentima/pacijentima koji se oporavljaju od povreda ili imaju razvojne ili kognitivne smetnje koje utiču na njihove motoričke veštine, emocije ili ponašanje, diplomirani terapeut pomaže u nezavisnosti, poboljšanju životnih veština i razvijanju sposobnosti da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Radi sa ljudima svih starosnih grupa na prevazilaženju fizičkih prepreka, bolesti ili razvojnih smetnji i poremećaja sa ciljem unapređivanja kvaliteta života klijenata/pacijenata i njihovih porodica.
Segmenti okupacione terapije mogu biti realizovani u određenoj instituciji ili ordinaciji diplomiranog terapeuta, međutim veliki deo terapije izvodi se u klijentovom/pacijentovom domu ili radnom okruženju. Razlog za to je što okupaciona terapija stavlja snažni naglasak na praktične aspekte pomaganja pojedincima kroz holistički, celokupan pristup svakom pojedincu.
Diplomirani terapeut vrši opservaciju načina obavljanja zadataka od strane klijenata/pacijenata, postavlja pitanja i pregleda anamnestičke podatke na osnovu kojih vrši procenu i potrebe klijenta/pacijenta, pravi plan terapije za klijente/pacijente, određuje vrste aktivnosti i specifične ciljeve koje treba ispuniti, pomaže osobama sa raznim poteškoćama u obavljanju različitih zadataka, poput pomaganja starijoj osobi sa lošom memorijom da koristi računar ili vođenja deteta sa autizmom u igrama, demonstrira vežbe koje mogu pomoći ublažavanju bolova ljudima koji imaju hronična stanja, procenjuje klijentov/pacijentov dom ili radno mesto i utvrđuje na koji način se mo