Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - корпоративно тело Simpozijum o hiperlipoproteinemijama (1975 ; Novi Sad)
Наслов [Zbornik radova] / Simpozijum o hiperlipoproteinemijama, Novi Sad, 25. i 26. septembra 1975. godine ; organizator Klinika za interne bolesti Kliničke bolnice, Novi Sad
Остали наслови Simpozijum o hiperlipoproteinemijama
Врста грађе зборник ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик хрватски, српски, немачки, француски
Година 1975?]
Издавање и производња [Novo Mesto : Krka, 1975?]
Физички опис 269 str. : ilustr., graf. prikazi ; 23 cm
Други аутори - корпорација Klinička bolnica. Klinika za interne bolesti (Novi Sad)
Напомене Prispevki v hrv., srb., po eden v nem. in franc. s srb. prevodom
Bibliografija uz većinu radova
Summary, Zusammenfassung ali rezime pri nekaterih prispevkih
Предметне одреднице Hiperlipoproteinemija -- Posvetovanja
Неконтролисане предметне одреднице zborniki
УДК 616.153(082)
HIPERLIPOPROTEINEMIJA
Značaj visokih vrednosti lipida ( masnoća ) u serumu a pre svega povišenog holesterola kao faktora rizika za nastanak koronarne bolesti kao i načini njegovog smanjenja sve su više prihvaćeni.Opšta usaglašenost o korisnim efektima smanjenja holesterola dovela je do nacionalnih edukativnih programa za holesterol i druge lipide.Hiperlipoproteinemija se definiše kao povećan sadržaj pojedinih lipoproteina u krvi.Glavne frakcije masnoća u krvi su :holesterol ( slobodni i esterifikovani), trigliceridi, fosfolipidi i masne kiseline.
Holesterol se nalazi kao neophodni sastavni deo svih ćelija organizma; oko 2/3 ukupnog holesterola nastaje endogenom sintezom koja se vrši u glavnom noću, a svega 1/3 se unosi hranom ( oko 150 mg/ na dan) a nalazi se u namirnicama životinjskog porekla.
Klasifikacija hiperlioporoteinemije vrši se na primarnu i sekundarnu.
Primarni tip hiperlipoproteinemije ima pet podgrupa i u glavnom su familijarnog tipa dok je takokzavani sekundarni tip daleko češći oblik obolevanja i ima više faktora koji ga izazivaju (a)metabolički poremećaji ( dijabetes, giht,..) (b) bolesti bubrega (nefrotski sindrom, HBI,.. (c) bolesti jetre ( holestaza,primarna bilijarna ciroza,..) (d) endokrine bolesti ( hipertireoidizam,akromegalija,..) (e) ezgogeni uzroci ( neadekvatna ishrana, alkohol, lekovi i sl).
Navedene uzročnike treba imati u vidu pre otpočinjanja lečenja kako bi proces lečenja imao najveći očekivani efekat.
Dijagnostika:U kliničkoj dijagnostici hiperlipidemije treba tragati za subjektivnim simptomima i objektivnim znacima koji nas dovode do primarnog ili sekundarnog tipa obolenja.Primarna prevencija treba da bude usmerena na osobe sa najvećim rizikom ( radno sposobna populacija sa više rizičnih faktora kao što su dijabetes, pušenje, povišene vrednosti krvnog pritiska, debljina, metabolički sindrom).
Ciljani pregled lipidemije od velikog je značaja za prevenciju ateroskleroze i kardio vaskularnih bolesti.
Fizikalni pregled pacijenata podrazumeva: određivanje telesne mase, indeksa mase tela (BMI*), merenje krvnog pritiska ( srednja vrednost iz tri merenja),auskultacija srca, određivanje perifernih pulzacija i traganje za lipidnim depozitima.
*(BMI se izračunava kao odnos telesne mase izražene u kg, podeljene sa telesnom visinom izraženom u metrima).
Vrednost BMI < 20 govori za pothranjenost, BMI u rasponu od 20-25- idealna težina, BMI u rasponu od 25-30 – preterana težina I BMI > 30 – gojaznost.

Pretrage:lipidni i lipoproteinski status (LDL,HDL, ukupni holesterol i trigliceridi)- hranu ne treba uzimati 12 h pre određivanja vrednosti triglicerida.
Na osnovu dobijenih vrednosti se određuje indeks ateroskleroze što je vrednost LDL holesterola podeljenja sa HDL holesterolom.
Preporučene vrednosti ukupnog holesterola ne bi trebalo da prelaze vrednost od 5,0 mmol/l, LDL da bude manji od 3,0 mmol/l i HDL da bude viši od 1,0 mmol/l.
Terapija: povećanih lipida bazira se na takozvanom “ stepenastom” modelu.Ovo podrazumeva adekvatnu klasifikaciju povećanih lipida i faktora rizika kod pacijenata, zatim počinje tretman odgovarajućim dijetetskim režimom i zatim prelazak na agresivniji način lečenja pojedinačnim ili kombinovanim lekovima ako je to potrebno.
Praktični dijetetski saveti:smanjiti unos mlečnih masti,a preporučiti unos nemasnog ili kiselog mleka,upotrebljavati biljni ili dijetetski margarin, upotrebljavati nemasno meso, ribu, piletinu bez kožice, izbegavati hranu bogatu holesterolom,- masni mlečni i mesni proizvodi, iznutrice i žumance jajeta, povećati unos biljnih vlakana- povrće, korenasto bilje, voće i integralne žitarice, hranu pripremati bez dodavanja masnoća upotrebom biljnih ulja- suncokretovo, maslinovo, sojino ili kukuruzno ulje, izbegavati kuvanu kafu a u zamenu koristiti filter kafu.Pošto je smanjen energetski unos putem masnoća zameniti ga ugljenim hidratima tipa- krompir, žitarice, pirinač,..
Fizička aktivnost se primenjuje uz dijetu kao ne medikamentozni pristup lečenju hiperlipidemije.Fizička aktivnost mora biti stalna, intenzivna i dugotrajna.Preporučuje se aerobno vežbanje ( hodanje, vožnja bicikla i dr. a ne tip anaerobnog vežbanja kao što su dizanje utega,sprint i sl.
Nakon 6 nedelja od početka dijetetskog programa kombinovanog sa fizičkim aktivnostima preporpučuje se ponoviti laboratorijske pretrage i proveriti lipidni status.U slučaju da su dobijene vrednosti i dalje iznad referentnih, mora se pristupiti medikamentoznoj terapiji.