Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

Knjiga je nova.

Bojan Žikić - Misao, kultura, identitet
Бојан Жикић - Мисао, култура, идентитет

211 strana; 17 cm

Beograd : Srpski genealoški centar, 2012

U knjizi Misao, kultura, identitet, autor se bavi pitanjima kognitivne antropologije, problematikom koja je, kako navodi, nepoznata ili nedovoljno razrađena kod nas. Kroz uvodni esej i tekstove, autor nas informiše o svojim istraživanjima načina „na koje se kultura misli“ (8) i kojima se objašnjava shvatanje o sebi, vrednostima, ustanovama i simbolima koji pojedince u jednoj zajednici čine grupom.
U prvom poglavlju knjige, Kognitivnost i antropologija, Žikić u formi eseja predstavlja razvoj, predmet, teoriju i metode kongnitivne antropologije da bi nas upoznao sa osnovnim informacijama o njenom teorijsko-metodološkom okviru. Na početku ovog poglavlja, autor govori o najvišim funkcijama ljudskog organizma – misaonim aktivnostima, i definiše kulturu kao kognitivni fenomen.
Samim tim, jedno od osnovnih pitanja kognitivne antropologije jeste da otkrije kako se kultura uči, ali ne u psihološkom i pedagoškom smislu, jer su čovekove biofizičke datosti misaonih aktivnosti opšte, već u pogledu načina na koje se ona realizuje, organizuje i utilizuje (upotrebljava). Pri tome, osnovni cilj kognitivne antropologije jeste „da pouzdano predstavi logičke sisteme mišljenja“ (12) koji su u skladu sa kognitivnim kriterijumima datog društva (kulture). U drugom delu uvodnog poglavlja, govori se o konkretnim kulturnim aspektima kognitivnosti, počevši od simbolizma, preko jezika, koji su svi direktno uslovljeni određenim kulturnim kontekstom. Zatim se autor bavi kulturnim modelima odnosno šemama, klasifikacijama, prototipovima i taksonomijama, podvlačeći značaj konteksta, odnosno kako navodi, da „stvari `imaju smisla`, tj. dobijaju značenje, samo u odgovarajućem semantičkom dodiru sa drugim stvarima“ (41).
Sledeće poglavlje, naslovljeno Kulturni heroji, bavi se pitanjem diskurzivnosti interpretacije, odnosno govori o tome kako antropološke interpretacije, i strukturalne i kognitivne antropologije, „proizvode dodatne diskurse“ (49). Autor to pokazuje na primeru ambivalentnosti kroz analizu kulturnih heroja – ličnosti koje su nosioci kulture, tačnije kulturnih vrednosti, normi, moralnih načela itd. u jednoj zajednici, i sa kojima se članovi te zajednice identifikuju, pokazujući da je ambivalentnost kao analitički pojam nebitna, ili suvišna, jer je ograničena na kontekst interpretativne metodologije. Kao primere kulturnih heroja autor uzima Sv. Savu, Isusa, Iroda i Elvisa Preslija.
Problem topografije (Beo)grada kroz njegovu „fudbalsku geografiju“ autor razmatra u trećem poglavlju, Grad i fudbal. Gradu se pristupa kao kulturno-kognitivno konceptualizovanom lokusu, gde se kroz različita pitanja razmatraju predstave ljudi o gradu u kome žive i o sebi i drugima u odnosu na grad ili deo grada. Autor se bavi i podelom na „Mi“ i „Oni“ u skladu sa pitanjem čiji je grad, odnosno analizira modele identifikacije sa gradom. Zatim, i pitanje šta je grad pokazuje odnos prema urbanoj topografiji – vrednovanje prostora, njegovu upotrebu i simboličko osvajanje određenih delova grada. Konačno, sledi pitanje gde je grad, koje pokazuje kako je podela grada na istok, sever, jug i zapad u direktnoj vezi sa „fudbalskom geografijom“. Zaključak ovog poglavlja jeste da je topografija jednog grada u potpunosti određena značenjem koje prostor dobija u zavisnosti od određene upotrebe onoga što nosi to značenje, pa tako „prostor nije ništa sam po sebi, čak ni u fizičkom smislu“ (156).
U poslednjem poglavlju se analizira pojam privatnika kao kulturni koncept koji je povezan sa drugim konceptima (rad, poslovanje, privređivanje), stvarajući tako određeni kulturni model ekonomije. Stav o privatnicima i privatnom biznisu se menjao kroz vreme, počevši od vremena samoupravnog socijalizma u SFRJ, preko perioda devedesetih godina prošlog veka, do danas. Tako, u poglavlju Kulturne vrednosti i ekonomski sistem, autor objašnjava zašto su oblici privređivanja u državnim/društvenim firmama favorizovani u odnosu na privatne, koji su smatrani „opasnim“. Bitna karakteristika odnosa sredine prema privatnom biznisu jeste evaluativna ambivalentnost, koja se menja „u skladu sa promenama koje se dešavaju u društveno-ekonomskoj formaciji“ (185).
Posle uvodnog eseja o predmetu kognitivne antropologije i prikaza rezultata sopstvenih istaživanja, Žikić ističe značaj kognitivne antropologije i daje opšti zaključak svojih istraživanja, gde ističe kako ona ne predstavljaju iscrpno sve čemu je posvećena kognitivna antropologija. Rezultati ovih istraživanja predstavljaju pre svega odnos između kulturnog mišljenja i kulturne identifikacije, pa je i najuopšteniji zaključak koji možemo izvesti taj da je naša kulturalnost imanentna našoj ljudskosti.
Knjiga Misao, kultura, identitet na zanimljiv i pristupačan način približava pitanja i predmet kognitivne antropologije kroz primere istraživanja pojava sa kojima se svakodnevno srećemo. Iako autor ova istraživanja ne smatra iscrpnima, već uvodom u problematiku subdiscipline kojom se bavi, ona ipak uspevaju da istaknu kulturološku uslovljenost svega što „prolazi“ kroz naš misaoni aparat, tako da je ova monografija veoma korisna svima koje zanima kognitivna antropologija, ili antropologija uopšte, uključujući svakako i širi krug čitalaca.
Milena Božović