Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

Knjige su nove.

Gordana Gorunović - Antropologija Kliforda Gerca, kulturna teorija i interpretativna analiza kultura
Гордана Горуновић - Антропологија Клифорда Герца, културна теорија и интерпретативна анализа култура

354 strana; slika autora ; 17 cm

Beograd : Srpski genealoški centar, 2010

Antropologija Kliforda Gerca predstavlja izuzetan doprinos istoriji antropoloških teorija. Specifičnom metodologijom, koja istoriju ideja kontekstualizuje u kulturni milje autora i društvenu i političku istoriju relevantnih društava, autorka razvija pristup koji svojim stilom i organizacijom, dubinom i jasnoćom, naučnom relevancijom ali i didaktičkom lakoćom, predstavlja primer beogradske škole kojom se Univerzitet može ponositi.

Uspešno objašnjavajući teorijsko-metodološke razmene i intertekstualne među-uticaje na interdisciplinarnoj i unutar-disciplinarnoj sceni u američkom kontekstu, G. Gorunović pokazuje da se „dometi“ Gercove koncepcije antropologije ne mogu procenjivati iz problemsko-aplikativne metodološke perspektive, u kojoj od identiteta i javnosti dekontaminirana analiza biva aplicirana na bilo koji materijal. Da li je takav stil bavljenja antropologijom poželjan, legitiman, prihvatljiv u evropskim antropološkim tradicijama, ostaje otvoreno pitanje. Ipak, imajući u vidu popularnost antropologije Gercovog tipa, veličinu naučne zajednice američkih antropologa, globalne odnose moći i predominaciju kulture kratke pažnje, veoma je važna činjenica da autorka uspeva u nizu koraka koji objedinjuju istoriju ideja i metodološku analizu, da nam dočara kako je uopšte bilo moguće da Gerc postane jedan od najcitiranijih autora XX veka u oblasti društveno-humanističkih nauka.

Doc. dr Miloš Milenković

Gordana Gorunović - Antropologija Kliforda Gerca, kritike i polemike
Гордана Горуновић - Антропологија Клифорда Герца, критике и полемике

286 strana; slika autora ; 17 cm

Beograd : Srpski genealoški centar, 2011

Zanimljivo je da G. Gorunović nastoji da odgovori na metodološko pitanje istraživanjem u oblasti istorije ideja. Već sâm njen pristup koji pokazuje dubok trag, bio on za pohvalu ili ne, koji je relaksiranje, pa i destruiranje metodologije antropoloških istraživanja tokom opšteg slabljenja pozitivizma u interdisciplinarnom ambijentu – ostavilo upravo zahvaljujući autorima koji su se, poput Kliforda Gerca, zalagali za naizgled paradoksalno rešenje klasičnog problema distinkcije prirodnih i društveno-humanističkih nauka.

Suština tog rešenja sastoji se u tome da za kriterijumima koji bi društveno-humanističke discipline učinili „naukama“ treba tragati upravo sledeći njihove razlike u odnosu na prirodne nauke. Ove razlike tiču se pre svega onoga što ljudska bića čini ljudima (kroz proučavanje koncepta kulture), i tu dolazi do izražaja Gercov humanizam i verovanje u suštinsko jedinstvo ljudskog roda.