Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

KOSTA NIKOLIĆ

JUGOSLAVIJA POSLEDNJI DANI 1989-1992 1-3

1. Svi Srbi u jednoj državi
2. Ljudi mržnje, zemlja smrti
3. Razaranje države, stvaranje država


Izdavač - Službeni glasnik, Beograd

Godina - 2019, 2020, 2022

530 + 540 + 516 strana

23 cm

Edicija - Biblioteka Sabornik

ISBN - 978-86-519-2261-2 978-86-519-2521-7 978-86-519-2819-5

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor
O temi
O izvorima i literaturi
1. SRBIJA – SLOM STAROG PORETKA
Protiv Saveznog izvršnog veća
Jugoslovenska narodna armija i državna kriza

II. SLOVENIJA I HRVATSKA - PUT KA NEZAVISNOSTI
Slovenija protiv Jugoslavije, Srbija protiv Slovenije
"Druže Slobodane, razmislite dobro kojim ćete putem ići“
Kraj Saveza komunista Jugoslavije
Nova Hrvatska
"Prolazila me je jeza od antisrpske nacionalne histerije"
"Nema komotnog i komfornog razbijanja Jugoslavije"

III. "SA NAMA NEMA NEIZVESNOSTI"
"Pitanje granica Srbije je otvoreno političko pitanje"
Gospodar Srbije

IV. POČETAK RASPADA
Operacija "Štit"
"Budimo ljudi iako smo Srbi"
"Stvaranje etnički čistih sredina nije ništa drugo nego bolest i degeneracija duha i svesti, i to se ne sme dozvoliti"
"Srbija će biti prokažena, parija"
Dosije "Arkan"
O ratnim ciljevima

Registar ličnih imena
Beleška o autoru


1. RAT U SLOVENIJI
"Svi zajedno smo nezadrživo tonuli"
"Slovenija je odahnula sa olakšanjem"

II. RAT U HRVATSKOJ
"Hrvatsko nećemo, srpsko ne damo"
"Ne može se ratom naći budućnost zemlje"
Dosije Ilok
"Ako treba da odgovaram, bar da znam za šta treba da odgovaram"
Dubrovnik
Vukovar
"To je opsesija, teško breme i osećanje. I teško napušta čoveka"
"Srbi su Hrvatima napravili neprocenjivu uslugu time što su učinili da njihova borba izgleda opravdana i herojska"
"Kad smo videli šta su im uradili, onda smo se zakleli da ćutimo"
Srpska dobrovoljačka garda
Kraj rata u Hrvatskoj
"Ma neka, ne mora se Slavonija držati"
Registar ličnih imena
Beleška o autoru


Predgovor
1. MIROVNA KONFERENCIJA
"Snažno, dostojanstveno, istorijsko, nadistorijsko, suštastveno, veliko - NE" (Enriko Josif)
"Jednostavno će biti da se preselimo u Beograd i Vojvodinu, ima žita, hleba, pa ćete nas hraniti" (Milan Babić)
Zemlja u nestajanju
Misija Ujedinjenih nacija
"Ovde je mir moguć ukoliko svet shvati da dve strane ne mogu više živeti zajedno" (Mile Paspalj)

II. "BOSNA ŠAPATOM PADA"
Od suverenosti do nezavisnosti
Srpska Republika Bosna i Hercegovina
Kutiljerov plan

III. SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA
Stara ili nova država? Pitanje kontinuiteta dve Jugoslavije
"Oni su pobijedili u ovom ratu, oni tako tvrde, tako i jeste" (Momir Bulatović)
U izolaciji
Dosije Prevlaka

EPILOG
Izvori i literatura
Registar ličnih imena
Beleška o autoru



"Namera autora monografije o istoriji raspada SFRJ jeste da traga za odgovorom na pitanje zašto je došlo do rata i da li je on mogao da se izbegne.

U prvom od tri planirana dela govori se o događajima u Srbiji od kraja 1988, kada je Slobodan Milošević, posle uspešno završene „antibirokratske revolucije“, koja je i dovela do sprovođenja ustavnih promena (28. marta 1989), stabilizovao svoj poredak u Srbiji. Prate se i opisuju događaji na jugoslovenskom nivou – odnos Srbije i federalne vlade, uloga JNA, promena rukovodstva u Crnoj Gori, sukob Srbije i Slovenije, kraj Saveza komunista Jugoslavije, izbori sprovedeni 1990, zaoštravanje političke krize u Hrvatskoj, početak prvih oružanih sukoba i proglašenje nezavisnosti Slovenije i Hrvatske (1991).


O uzrocima raspada Jugoslavije još uvek postoje brojne i protivrečne ocene. Da li je ona odumrla, da li je jednostavno prestala da postoji ili je nasilno razbijena, pitanja su na koja različiti autori daju različite odgovore. U proteklim decenijama o ovoj temi napisano je više stotina članaka (u akademskim časopisima) i naučnih monografija, objavljeni su brojni izvori, a gotovo da ne postoji nijedan od značajnijih aktera jugoslovenske krize koji o tome nije ostavio svoje memoare. Svi su tragali za odgovorom na jedno osnovno pitanje – zašto je Jugoslavija nestala iz istorije?

Jednako kao i miran završetak hladnog rata, nasilni raspad Jugoslavije bio je otrežnjujuća činjenica za brojne teoretičare i istraživače međunarodnih odnosa. Događaji koji su se nakon 1989. velikom brzinom smenjivali na međunarodnoj pozornici učinili su da se pojave nove teorije i različita objašnjenja. Pojedini istraživači revidirali su svoje stavove i napustili olako date prognoze, a poneki su „slavili“ kraj istorije. Serija građanskih ratova, od kojih su oni u Sloveniji i Hrvatskoj tekli paralelno s procesom raspada jugoslovenske federacije, a rat u BiH bio neposredna posledica, predstavljala je goruću temu za mnoge teoretičare, istoričare i analitičare. Međutim, uprkos intenzivnom istraživanju ove teme, velikom broju radova domaćih i stranih autora i kvalitativnim i kvantitativnim analizama još uvek ne postoje jasni i nedvosmisleni odgovori na krucijalna pitanja koja su navedeni procesi postavili pred užu i širu javnost. Tumačenje raspada tako je postalo prepuno stereotipnih predstava uz, svesno ili nesvesno, prećutkivanje onih svedočanstava ili naučnih radova koji mogu da ospore već stvorenu konstrukciju prošlosti. Zbog toga danas istraživače čeka dugotrajan i težak posao dekonstrukcije postojećih pretpostavki, otkrivanja grešaka u argumentaciji i razdvajanja ispravnih od pogrešnih zaključaka.

Namera monografije o istoriji raspada SFRJ jeste da traga za odgovorom na pitanje zašto je došlo do toga i da li je raspad bio istorijska, sudbinska neminovnost. Ali namera nije da se „sudi“ ili „presuđuje“ akterima istorijskih događaja koji se opisuju, niti da se iznose vrednosni sudovi koji na bilo koji način mogu da budu shvaćeni kao ideološki ili pod snažnim uticajem političkog narativa sa bilo koje strane. Takođe, nastojali smo da događaje prikažemo bez nacionalne strasti („odbrana nacije“) i bilo kakvih predrasuda, ako je to uopšte moguće.


Pred čitaocima se nalazi završni tom povesti o raspadu Jugoslavije u kojem centralno mesto zauzimaju tri teme: u okviru prve opisuje se i kritički tumači politika Evropske zajednice, mirovna konferencija o Jugoslaviji, priznavanje nezavisnosti pojedinih jugoslovenskih republika i dolazak snaga Ujedinjenih nacija u Hrvatsku, druga tema posvećena je političkoj istoriji Bosne i Hercegovine od proleća 1991. do proleća naredne godine, kada je priznata njena nezavisnost, treća tema bavi se stvaranjem Savezne Republike Jugoslavije, saveza Srbije i Crne Gore i događajima koji su uslovili uvođenje sankcija prema toj državi od strane Saveta bezbednosti UN. Na kraju sudata zaključna razmatranja o nestanku Jugoslavije.

Ovom prilikom ukazujemo i na jednu posebnost vezanu za izvorni materijal koja se tiče Službe državne bezbednosti Srbije. U izveštaju 5. odeljenja Resora državne bezbednosti za Beograd od 3. januara 1996. rečeno je da su Fond za humanitarno pravo iz Beograda i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji stupili u vezu sa Tribunalom u Hagu „i spremni su da im, na zahtev, dostave kompletnu dokumentaciju“.

Dalje je naglašeno da je tokom sređivanja dokumentacije izvršen popis dokumenata predviđenih za uništavanje i „posle predviđene procedure uništeno je 60.000 materijala u fabrici na Adi Huji i u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu“. Ovom knjigom ne završava se naša priča o ratovima za jugoslovensko nasleđe. Događaji u Bosni i Hercegovini i situaciji u zaštićenim zonama Ujedinjenih nacija u Hrvatskoj od 1992, do mirovne konferencije u Dejtonu 1995. biće opisani u posebnim monografijama."



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Fikret Abdić Teodor Anđelić Slobodan Antonić Blagoje Adžić Života Avramović Dragoljub Aranđelović Milan Babić Sejdo Bajramović Nikica Barić Džejms Bejker Dušan Bilandžić Bogić Bogićević Josip Boljkovac Stanislav Brovet Josip Broz Tito Momir Bulatović Nenad Bućin Džordž Buš Mile Babić Aleksandar Bakočević Andrija Biorčević Grujica Gorić Vesna Bosanac Mladen Bratić Stanislav Brovet Hnas Van Den Bruk Radoman Božović Aleksandar Vasiljević Azem Vlasi Milorad Vučelić Dragan Vasiljković Vidak Vujović Vladimir Vuković Božidar Vučurević Henri Vejnands Sajrus Vens Risto Vukčević Slobdan Gligorijević Kiro Gligorov Petar Gračanin Hans Ditrih Genšer Petar Gračanin Franjo Gregurić Butros Gali Ejup Ganić Marak Gulding Slavko Degoricija Raif Dizdarević Soso Jasna Dragović Vuk Drašković Janez Drnovšek Radomir Damnjanović Milorad Davidović Alija Delimustafić Peres De Kueljar Zoran Đinđić Milo Đukanović Slavoljub Đukić Dragoljub Đukić Krsto Đurović Dragutin Zelenović Momčilo Zečević Voren Zimerman Muris Zjajo Alija Izetbegović Janez Janša Borisav Jović Dejan Jović Mirko Jović Sofronije Jeremić Miodrag Jokić Vladislav Jovanović Veljko Kadijević Radovan Karadžić Edvard Kardelj Konrad Kolšek Branko Kostić Jugoslav Kostić Momčilo Krajišnik Milan Kučan Mile Kandić Vladimir Kovačević Piter Karington Stjepan Kljujić Nikola Koljević Milutin Kukanjac Žoze Kutiljero Miroslav Lazanski Budimir Lončar Arnot Linden Van Branko Mamula Josip Manolić Davor Marijan Ante Marković Mihailo Marković Milan Martić Stjepan Mesić Slobodan Milošević Fransoa Miteran Ratko Mladić Zdravko Mustač Tomislav Merčep Mile Mrkšić Milivoje Maksić Momčilo Mandić Svetozar Marović Dragoljub Mićunović Jovan Opačić Vuk Obradović Herbert Okun Branko Petranović Vladimir Petrović Aleksandar Prlja Nebojša Pavković Života Panić Lojze Peterle Ljubiša Petković Vladimir Petrović Petar Poljanić Života Panić Mile Paspalj Momčilo Perišić Biljana Plavšić Jadranko Prlić Stanko Radmilović Srđan Radulović Ivica Račan Jovan Rašković Ciril Ribičić Jakša Raguž Miroslav Radić Željko Ražnatović Andrija Rašeta Davorin Rudolf Milan Ružinovski Dimitrij Rupel Srđan Radulović Riza Sapundžiju Laura Silber Franko Simatović Zoran Sokolović Jovica Stanišić Nikola Samardžić Tomislav Simović Vladimir Stojanović Pavle Strugar Mićo Stanišić Bogdan Trifunović Franjo Tuđman Vasil Tupurkovski Zdravko Tomac Srboljub Trajković Antun Tus Simeon Tumanov Dobric