Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

НОВА КЊИГА, НАЈНИЖА ЦЕНА НА САЈТУ!

издавач: Catena Mundi, 2022;
тврд, шивен повез, 302 стр.

Шта је русофобија и када је настала? Ко су главни русофоби код Срба? Која је била њихова политика? Када је русофобија била доминантна? Који је био став Русије према стварању Југославије?

Књигу препоручују, у својству рецензената, проф. др Слободан Антонић и проф. др Мило Ломпар.

Књига Дејана Мировића Русофобија код Срба покрива широк историјски лук русoфобских садржаја у јавном животу Србије. Он почиње од Берлинског конгреса и развоја вишестраначја у Србији, па до данашњих дана. Књига др Мировића наслања се на теоријска истраживања европских и руских аутора који су се већ бавили русофобијом, Дела Кјезе, Ханеса Хофбауера, Ги Метана и Шафаревича. Истовремено, она је и оригинална у увиђању на који начин се русофобска схватања преносе у деловање политичке и културне елите једне државе чији народ је традиционално русофилски.

Стога, аутор осветљава и један од значајнијих друштвених процепа у српском друштву. Он показује на који начин дуготрајно деловање наслеђених предрасуда утиче на доношење одлука од којих зависи судбина једног народа.

Мировић путеве русофобије прати готово од самих почетака. Почиње од времена када је она имала изразито антицаристичке елементе, и када се јавља први пут у Србији. Затим, он наставља преко совјетофобије, која је наследила негативне стереотипе и само привидно променила садржај. Анализом русофобских и совјетофобских садржаја титоистичке Југославије, аутор припреа читалоца за увиде у сложени однос савремене Србије према постсовјетској Русији.

Дејан Мировић: Идеју сам позајмио од Достојевског
– Идеју сам позајмио од великог Достојевског и одлучио да пишем о русфобији у Србији управо читајући Пишчеве дневнике. Али, и пратећи актуелна збивања у Србији, истраживања јавног мњења, али и доминатног политичког и интелектулног понашања данашњег српског друштва која јасно показују да је године 2017. у Србији ситуација веома слична оној коју је описивао Достојевски у Пишчевим дневницима пре 140 година: народ је проруски расположен – елита је русофобска.

Мило Ломпар о књизи Русофобија код Срба.
„Дејан Мировић досеже, тематским регистром своје књиге, сам врх савременог интелектуалног тренутка. Оно што је тема многих интелектуалних разговора, што је дискусија која обухвата различите историјске, социолошке, правне, политичке, књижевне и културне слојеве, приказано је у свом дугом трајању. Но, наш аутор уноси нешто сасвим особено у општи оквир описане проблематике: он не пише књигу о русофобији као таквој, односно о западном (америчком) пореклу русофобских представа, премда такви садржаји постоје у појединим пишчевим назнакама, него пише књигу о русофобији код нас. Он, дакле, задире у саму стварност нашег друштва, преузима ризик да говори о стварима које представљају живо ткиво једне стварности, јер има критички осветљених аутора који су живи. Тако наш аутор улази у једну врсту дискусије која је испуњена осетљивошћу, па његова књига има наглашено провокативан ангажман.“

Слободан Антонић о књизи
„Ово је озбиљна научна монографија. Књига је од почетка писана да у целости обради једну тему. Када књигу читалац заврши, види да је морала да буде написана много раније него сад.

Русофобија код Срба изгледа као празан скуп, као оксиморон. Одакле сад русофобија у Србији. Међутим, после ове анализе види се да је било дугих историјских периода када је званична политика била хладна и резервисана према Русији.“