Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

Novi život partizanskih pesama - Ana Hofman
manji format
Nova knjiga

Ova knjiga nastala je u daleko radikalnijoj stvarnosti od one u kojoj je pisana verzija na slovenačkom jeziku – Glasba, politika afekt (2015). Pripremala sam je u Brazilu, koji se trenutno suočava sa još drastičnijim društvenim raslojavanjima uslovljenim ekonomskom i političkom krizom. U sistemskom nasilju koje se sprovodi pod izgovorom krize, najsiromašniji ne samo da ostaju lišeni osnovnih socijalnih i ljudskih prava već su u svakodnevnoj borbi za preživljavanje suočeni i sa novim oblicima rasizma i fašizma. Redovne posete Mareu (Maré), drugoj najvećoj po veličini faveli u Rio de Žaneiru i rad grupe Muzikultura (Musicultura) kojoj sam se pridružila, iznova su me uverili u važnost muzike u mobilizaciji ljudi za dizanje glasa protiv represije i u borbi za socijalnu pravdu. Evropa, s druge strane okeana, pod udarom takozvane izbegličke krize, sve okovanija žicom i pretvorena u nacistički logor novog doba, svedoči o bujanju fašizma u najrazličitijim oblicima i sa različitim licima, koji postaju legitiman deo društvene stvarnosti. Zato ova knjiga govori o pitanjima koja prevazilaze studiju slučaja i slovenački kontekst. Ona poziva na nova promišljanja o ulozi antifašizma u političkoj mobilizaciji i participaciji kroz muziku i zvuk: govori o kolektivnom muzičkom delovanju kao načinu političkog angažmana, o potencijalima, ali i izazovima delovanja samoorganizovanih muzičkih kolektiva i, na kraju, o potencijalima reaktualizacije iskustva i nasleđa antifašizma u neoliberalizmu. Novi život partizanskih pesama razmatra da li i kako kritičko okretanje ka muzičkoj prošlosti može da bude izvor emancipacije i istražuje izazove i domete takvog pristupa.

Kriza neoliberalizma nesumnjivo je proizvela nove fašizme, ali je isto tako reaktualizovala antifašističke i socijalističke ideje. U trenutku u kome je razbuktavanje novih oblika protesta postalo deo političke svakodnevice, te ideje dobijaju nov život. Ipak, ne možemo reći da se radi isključivo o tome da Drugi svetski rat ne prestaje da služi kao diskurzivno bojno polje za najveća društvena i politička trvenja i danas, sedamdeset godina posle njegovog završetka. Na delu su nove borbe za „stare” vrednosti, za koje se iznova treba (iz)boriti – nove partizanske i druge „buntovničke politike 21. veka” (da se poslužim formulacijom Srećka Horvata i Igora Štiksa). Činjenica da se partizanske, revolucionarne i radničke pesme ponovo čuju na ulicama svedoči o važnosti dizanja glasa, glasnog izražavanja otpora i bučnog zalaganja za društvene promene.

Tu nastupaju muzika i zvuk: utišani glasovi udruženi u zvučni kolektiv učestvuju u stvaranju novih političkih subjektiviteta, ali i upozoravaju na izazove prilikom zauzimanja jasnih ideoloških pozicija. U burnim vremenima i kriznim situacijama, prigušene, potisnute i zaboravljene melodije ponovo se vraćaju da nas upozore na ograničenja racionalnog u političkoj borbi, te na radikalne potencijale čulnog i afektivnog. Ali koliko se ti glasovi zaista čuju i da li su uši onih kojima su upućene spremne za njihov zvuk?