Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Šibalić, Slobodan, 1950- = Шибалић, Слободан, 1950-
Цветковић, Љубомир
Наслов Osnovi dijagnostike invazionih bolesti domaćih životinja / Slobodan Šibalić, Ljubomir Cvetković
Врста грађе уџбеник
Језик српски
Година 1963
Издавање и производња Beograd : Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije, 1963
Физички опис 140 str. : ilustr. ; 24 cm
Напомене Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Beogradu.
Предметне одреднице Домаће животиње – Паразитске болести – Дијагностика

ključne reči:
Faktori koji utiču na širenje invazionih bolesti
Prosvećivanje stočara
Nedostatak higijenskih klanica
Nedostatak stočnih groblja
Neđostatak medikamenata
Velik broj pasa
Nedostajanje imunoprofilakse
Nedostatak zakonskih propisa
Princip profilakse
Propaganda
Dehelmintizacija
Sanacija pašnih terena
Biotermički proces sagorevanja đubreta
Dezinfekcija
Napasanje u pregonima
Rasprostranjenost invazionih bolesti u Jugoslaviji
Štete od invazionih bolesti

OBOLJENJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA PROUZROKOVANA PROTOZOAMA

Piroplazmoze domaćih životinja
Uvod
Klasifikacija piroplazmida
Glavne morfološke i biološke osobine predstavnika rodova piroplasma, theileria i anaplasma
Piroplazmoze u Jugoslaviji
Rasprostranjenost piroplazmoza po narodnim republikama
Štete

Piroplazmoze goveda
Babezioza goveda
Piroplazmoza goveda prouzrokovana s babesiella bovis
Piroplazmoza goveda prouzrokovana s piroplasma bigeminum
Fièvre du Texas
Piroplazmoza goveda prouzrokovana s babesiella divergens
Piroplazmoza goveda prouzrokovana s babesiella major
Piroplazmoza goveda prouzrokovana s babesiella argentina
Tajlerioza goveda
Tajlerioza goveda prouzrokovana s theileria dispar
Tajlerioza goveda prouzrokovana s theileria mutans
Tajlerioza goveda prouzrokovana s theileria parva
Anaplazmoza goveda
Anaplazmoza goveda prouzrokovana s anaplasma marginale
Anaplazmoza goveda prouzrokovana s anaplazma centrale
Piroplazmoze ovaca

Babezioza ovaca
Piroplazmoza ovaca prouzrokovana s babesiela ovis
Piroplazmoza ovaca prouzrokovana s piroplasma motasi
Tajlerioza ovaca i koza
Tajlerioza ovaca i koza prouzrokovana s theileria ovis
Tajlerioza ovaca i koza prouzrokovana s theileria recondita
Anaplazmoza ovaca i koza
Piroplazmoze konja i drugih kopitara
Piroplazmoza konja prouzrokovana s nuttallia equi
Piroplazmoza konja prouzrokovana s piroplasma caballi
Piroplazmoza pasa prouzrokovana s piroplasma canis
Kokcidioza domaćih životinja
Kokcidioza pernate živine
Uzročnici kokcidioze pernate živine

Kokcidioza kokoši
Kokcidioza ćuraka
Kokcidioza gusaka
Kokcidioza pataka
Kokcidioza ptica
Kokcidioza goveda, kokcidiozna srdobolja goveda
Kokcidioza ovaca i koza
Kokcidioza svinja
Kokcidioza mesoždera
Kokcidioza kunića
Zarazno zapaljenje slepog creva i jetre ćuraka
Trihomonijaza domaćih životinja
Genitalna trihomonijaza goveda
Trihomonijaza pernate živine
Trihomonijaza kokoši i ćuraka
Trihomonijaza gusaka
Oboljenje svinja prouzrokovano s balantidium coli

OBOLJENJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA PROUZROKOVANA TREMATODAMA

Metiljavost domaćih životinja

OBOLJENJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA PROUZROKOVANA CESTODAMA I NJIHOVIM LARVAMA

Moniezioza ovaca i goveda
Oboljenje pasa prouzrokovano pantljičarama
Anoplocefaloza konja
Oboljenje mačaka prouzrokovano pantljičarama
Oboljenje pernate živine prouzrokovano pantljičarama
Ehinokokoza
Rasprostranjenost ehinokokoze
Morfologija i biologija parazita
Ehinokokoza pluća (echinococcosis pulmonum)
Suzbijanje ehinokokoze
Arekolinizacija pasa
Bobičavost svinja i goveda
Brljivost ili vrtičavost ovaca, cenuroza ovaca
Cisticerkoza jetre

OBOLJENJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA PROUZROKOVANA NEMATODAMA

Askaridoza domaćih životinja
Askaridoza konja, paraskarijaza konja
Askaridoza svinja
Askaridoza goveda
Askaridoza mesoždera
Askaridioza pernate živine
Heterakidoza pernate živine
Oksiurioza domaćih životinja
Trihuridoza domaćih životinja
Kapilarioza pernate živine
Plućna strongiloza domaćih životinja
Singamoza i cijatostomoza pemate živine
Želudačno-crevna strongiloza ovaca
Crevna strongiloza konja
Želudačno-crevna strongiloza goveda
Želudačno crevna strongiloza svinja
Verminozno oboljenje želuca i creva pernate živine
Ankilostomioza mesoždera
Habronemoza želuca konja
Kožna habronemoza konja
Telazioza domaćih životinja
Oboljenje domaćih životinja prouzrokovano akantocefalama (akantocefaloza)
Akantocefaloza svinja
Akantocefaloza pernate živine

OBOLJENJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA PROUZROKOVANA ARTROPODIMA

Estroza ovaca
Gastrofiloza želuca konja
Gastrofiloza kože konja
Ugrk, hipodermoza goveda
Šuga
Opšti
Šuga konja
Šuga goveda
Šuga ovaca
Šuga divokoza
Šuga pasa
Šuga mačaka
Šuga svinja
Šuga zečeva
Šuga pernate živine
Demodikoza
Demodikoza pasa
Demodikoza mačaka
Demodikoza svinja
Demodikoza goveda
Demodikoza koza
Demodikoza ovaca
Demodikoza konja
Demodikoza kunića
Lingvatuloza pasa
Oboljenje domaće stoke prouzrokovano toksinima golubačkih mušica
Šimtira
Mijaza, mijaza kože i rana

INSEKTICIDI, NJIHOVA UPOTREBA I BORBA S EKTOPARAZITIMA DOMAĆIH ŽIVOTINJA

Insekticidi i njihova upotreba
DDT (Dichlor-difenil-trichloretan)
HCH (Hexachlorcyclohexan)
Bazeni za kupanje životinja
Borba s ektoparazitima domaće stoke
Uništavanje krpelja
Uništavanje argazina
Uništavanje gamazida
Uništavanje vaši
Uništavanje malofaga
Uništavanje buva
Zaštita domaće stoke od obada i drugih insekata
Literatura
Indeks

Uvod
Pod invazionim bolestima podrazumevamo one bolesti koje izazivaju zooparaziti a koje imaju karakter masovnog pojavljivanja. One mogu izbiti u enzootičkim ili epizootičkim razmerama.

U invazionim bolestima kao predmetu proučavaju se uslovi nastanka pojedinih bolesti prouzrokovanih parazitima, priroda uzročnika i njegovo patološko dejstvo na organizam, klinički znaci oboljenja, lečenje i profilaksa. U rešavanju ovih pitanja, problematika invazionih bolesti zadire i u druge grane nauke i u tesnoj je vezi s njima. Tu dolaze parazitologija, interna veterinarska medicina, normalna i patološka fiziologija, patelogija, farmakologija, veterinarska higijena, itd.

Bez temeljnog poznavanja parazitologije (morfologije i biologije), naročito eksogenog i endogenog razvoja parazita, nemogućno je pristupiti ozbiljnijem izučavanju invazionih bolesti, niti je mogućno sprovoditi pravilno profilaksu. Stoga se kao uslov i prvi zadatak pri izučavanju predmeta invazione bolesti postavlja dobro poznavanje parazitologije.

Po svojoj etiologiji invazione bolesti su veoma raznovrsne. Njih mogu prouzrokovati paraziti (protozoe, helminti, arahnide, insekti, itd.) ili njihovi toksini.

Najveći broj invazionih bolesti protiče hronično, a samo mali broj ima akutan tok. Međutim, i hronične invazione bolesti mogu dobiti akutan oblik, kad se radi o masovnoj invaziji parazitima i o osetljivom organizmu. Pretežno hroničan karakter i duga inkubacija kod invazionih bolesti skreću, na prvi pogled, pažnju od važnosti i značaja koje invazione bolesti imaju za zdravlje domaće stoke.

Po svom karakteru invazione bolesti mogu biti stajske ili pašne. Ove poslednje imaju sezonski karakter, te ih nazivaju i sezonskim invazionim bolestima. Podela je izvršena na osnovu eksogenog razvoja pojedinih parazita, odnosno mesta gde se životinje obično inficiraju U stajske invazije ubrajamo askaridozu, vašljivost, šugu, i dr., a u pašne invazije ubrajamo piroplazmozu, plućnu strongilozu, metiljavost, monieziozu, itd.

Suzbijanje invazionih bolesti zahteva poseban način rada, pri kome je osim stručne pomoći veterinara potrebno angažovati i široke mase Ijudi i znatna materijalna sredstva. Borba s invazionim bolestima je, istovremeno, dug i naporan posao. Iskorenjivanje jedne invazione bolesti zahteva rad od više decenija. Osnovna mera za suzbijanje invazionih bolesti jeste profilaksa, pa je to jedan od glavnih zadataka ovog predmeta. Profilaksa je često jedina efikasna mera, jer ne postoje uvek dobri i jeftini lekovi koje bismo mogli uspešno primeniti kod invazionih bolesti, pa je neekonomično trošiti ogromne količine lekova radi malog ili nikakvog rezultata. S druge strane, protiv invazionih bolesti nemogućno je boriti se imunoprofilaksom.

Pri suzbijanju invazionih bolesti — naročito se to odnosi na helmintoze — nikad ne treba očekivati da se dobije ahelmintna životinja, jer je to gotovo nemogućno, ali treba težiti da se spreči masovna invazija raznim vrstama helminata, koja jedina može da dovede do znatnih patoloških promena i pojave kliničke slike oboljenja. Neznatan broj parazita ne može jako da ošteti organizam životinje.

Faktori koji utiču na širenje invazionih bolesti
Epizootije invazionih bolesti nastaju u svim slučajevima gde postoje uslovi za održavanje i prenošenje parazita na životinje i gde je velika koncentracija prijemljive stoke.

Da bi se invaziona bolest pojavila, potrebni su sledeći uslovi: osetljiv organizam, masovna invazija pri velikim koncentracijama jaja, larvica ili drugih razvojnih oblika parazita, samih ili zajedno s prelaznim domaćinima. Za izbijanje askaridoze, naprimer, potrebno je da veći broj mladih životinja živi pod nehigijenskim uslovima u sredini koja je zagađena embrioniranim jajima ovih parazita. Za prenošenje piroplazmoze potrebno je da specijalne vrste inficiranih krpeija, prilikom sisanja krvi, unesu u krv životinje sporozoite. Za prenošenje estroze potrebno je da odrasli insekt položi larvice na sluzokožu nosa i da se one razviju u sinusima glave. Za nastanak moniezioze potrebno je da ove s hranom unesu i neparazitske grinje inficirane larvenim oblicima Moniezia expansa. Izvesne bolesti su posledica invazije krpelja ili drugih insekata i štetnog dejstva njihovih toksina. Otrovi krpelja i golubačke mušice mogu biti otrovni za domaću stoku, itd.

Među važnije faktore koji utiču na nastanak i širenje invazionih bolesti, pored otpornosti jaja i larvica, pored velike plodnosti parazita i prenošenja preko prelaznih domaćina, imaju značaja i: neprosvećenost stočara, nedostatak higijenskih klanica, nedovoljan broj efikasnih medikamenata, velik broj pasa, nemogućnost borbe imunoprofilaksom, nedostatak zakonskih propisa i dr.

Prosvećiva