Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Обрачевић, Чедомир
Наслов Osnovi ishrane domaćih životinja / Čedomir Obračević
Врста грађе уџбеник ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1981
Издање 2. izd.
Издавање и производња Beograd : Naučna knjiga, 1981 (Bor : Bakar)
Физички опис 211 str. : ilustr. ; 24 cm
ISBN (Broš.)
Напомене Tiraž 1.000
Bibliografija: str. 203
Registar.
Предметне одреднице Домаће животиње – Исхрана

Nauka o ishrani domaćih životinja, kao i nauke na koje se ona oslanja, razvija se intenzivno, a dostignuća ovih nauka omogućila su veoma značajne uspehe u intenziviranju proizvodnje mesa, mleka, jaja i drugih stočnih proizvoda. Intenzivno iskorišćavanje domaćih životinja u proizvođnji zahteva stvaranje optimalnih uslova ishrane, a optimalni efekti u iskorišćavanju hrane mogu se očekivati samo ako se ishrana zasniva na poznavanju toka promena kroz koje prolazi hrana u telu životinja sve do stvaranja finalnog proizvoda i na poznavanju mogućnosti uticaja količine i sastava hrane na tok ovih promena.

Osnovi ishrane domaćih životinja imaju zadatak da sa gledišta savremene stočarske proizvodnje integrišu osnovna teorijska znanja o načinu iskorišćavanja hrane i o hranljivoj vrednosti pojedinih sastojaka hrane i da na taj način pruže studentima, kao i stručnjacima koji se bave ovom proizvodnjom, osnovnu informaciju o području ishrane koja je neophodna za potpunije razumevanje potreba životinja i za pravilnu organizaciju ishrane u proizvodnji pojedinih vrsta i kategorija domaćih životinja.

Raspodela građe u ovom udžbeniku slična je raspodeli koja je primenjena u klasičnim delima svetske literature i koja se u mom dugogodišnjem nastavnom radu pokazala pogodnom za uvođenje studenata u konkretno savladavanje znanja o savremenoj proizvodnji u stočarstvu.

Pri izradi ovog udžbenika korišćeni su veoma brojni izvori podataka koji su poslužili za ilustraciju i dokumentaciju pojedinih delova teksta sa isključivom težnjom za dobijanjem određene slike o tokovima i efektima iskorišćavanja hranljivih materija, a ne i dokumentacije o literaturi koja je korišćena. Zbog toga se u spisku korišćene literature navode samo neki udžbenici, priručnici i značajnija dela koja mogu poslužiti studentima za dopunske ili detaljnije informacije o osnovnim problemima iz oblasti ishrane domaćih životinja. Izostavljanje potpune dokumentacije o izvornoj literaturi značajno je smanjilo obim ovog udžbenika.

Obzirom na veoma široku oblast koju zahvataju osnove ishrane i na dinamiku kojom Se razvija nauka veoma je teško pretendovati na potpuno uspešnu savremenu integraciju postojećih podataka i dostignuća. Zbog toga biću zahvalan svima onima koji mi ukažu na nedostatke udžbenika i daju sugestije za njegovo poboljšavanje. Posebnu zahvalnost dugujem prof. dr D. Zeremskom i prof. dr K. Šljivovačkom koji su pregledali rukopis i svojim sugestijama doprineli njegovom sadržaju.

Beograd, februara 1973.
Dr Čedomir Obračević

Sadržaj
Predgovor
Uvod
Opšta karakteristika sastava životinja i biljaka
Sastav životinjskog tela
Sastav biljaka
Sastojci hrane i obroka i njihova uloga u ishrani domaćih životinja
Hranljive materije
Voda
Ugljeni hidrati
Sirove masti ili lipidi
Proteini
Mineralni elementi
Makroelementi
Kalcijum (Ca) i fosfor (P)
Magnezijum (Mg)
Natrijum (Na) i hlor (Cl)
Kalijum (K)
Sumpor (S)
Uticaj makroelemenata na pH u organizmu
Mikroelementi
Gvožđe (Fe)
Bakar (Cu) i molibden (Mo)
Jod(J)

Kobalt (Co)
Mangan (Mn)
Cink (Zn)
Kadmijum (Cd)
Fluor (F)
Selen (Se)
Arsen (As)
Olovo (Pb)
Vitamini
Vitamin A – Retinol
Vitamin D
Vitamin E – Tokoferol
Vitamin K

Nezasićene masne kiseline (vitamin F)
Vitamini B kompleksa
Vitamin B1 – Tiamin, Aneurin
Vitamin B2 – Riboflavin
Pantotenska kiselina (B3)
Vitamin B6
Amid nikotinske kiseline

Biotin
Inozit (inozitol)
Holin
Folna kiselina
Vitamin B12
Vitamin B15
Vitamin C – Askorbinska kiselina
Posebni sastojci hrane
Posebni dodaci hrani
Antibiotici
Hormoni

Enzimi
Ostali stimulativni dodaci
Svarljivost
Faktori koji utiču na svarljivost
Određivanje svarljivosti
Bilansi u ishrani
Bilans azota
Bilans ugljenika
Bilans energije
Normiranje
Potrebe za održavanje
Potrebe za priozvodnju

Porast
Reprodukcija
Laktacija
Rad i tov odraslih grla
Ocenjivanje hranljive vrednosti stočne hrane
Ukupne svarljive hranljive materije (TDN)
Skrobni ekvivalent
Skandinavske hranljive jedinice
Ovsene jedinice
Energija kao mera hranljive vrednosti stočne hrane
Svarljiva energija
Metabolička energija
Neto energija
Važnija upotrebljena literatura
Registar

Uvod
Iskorišćavanje domaćih životinja zasniva se na preradi biljne hrane, koja je manje podesna ili potpuno nepodesna za ljudsku ishranu, u proizvode visoke hranljive vrednosti. Životinje pri hranjenju uzimaju hranu i u procesu varenja razlažu na jednostavnije sastojke. Ovo razlaganje odvija se u digestivnom traktu i omogućava resorpciju materija koje se u organizmu koriste za izgradnju novih i obnovu dotrajalih ćelija i tkiva, za proizvodnju raznih inkreta i sekreta koji su važni za održavanje funckije organizma, za proizvodnju mleka, jaja i dr.

Privredna vrednost svake pojedine životinje zavisi od količine i kvaliteta proizvoda koji daje i zbog toga ona treba u dnevnom obroku da dobije sve one materije koje će osigurati normalno funkcionisanje organizma i što potpunije iskorišćavanje njenog proizvodnog potencijala. Ovo objašnjava zašto ishrana mora biti dobro organizovan proces pomoću kojeg čovek usmerava i razvija proizvodnju domaćih životinja.

Pravilna ishrana je neophodna za upoznavanje proizvodnih svojstava pojedinih životinja i zbog toga ona predstavlja za selekcionara uslov koji treba ostvariti u radu na stvaranju novih rasa i tipova životinja sa većom produktivnošću, a za odgajivača osnovu za rentabilnu i kvalitetnu proizvodnju. Dobra ishrana mora ne samo osigurati hranljive materije koje su neposredno potrebne za realizaciju odgovarajuće proizvodnje, već mora i uticati na razvitak i rad unutrašnjih organa i žlezda tako da osigura nesmetanu i intenzivnu proizvodnju u toku celokupnog proizvodnog iskorišćavanja životinja. Ovo je od posebnog značaja za reproduktivna grla čiji organizam treba da podnese, bez štete po zdravlje, sve napore koje iziskuje višegodišnja intenzivna proizvodnja kako bi se omogućilo njihovo što duže zadržavanje u proizvodnji. Nasuprot ovom, nepravilna ishrana otežava ili onemogućava pravilan razvitak organizma, slabi njegovu otpornost i smanjuje i poskupljuje proizvodnju životinja.

Za obezbeđenje pravilne i dobro organizovane ishrane, a u vezi s tim i za efikasnu stočarsku proizvodnju, neophodno je poznavanje svojstava pojedinih hraniva i njihove upotrebne vrednosti, a zatim poznavanje potreba životinja i njihovih mogućnosti u konzumiranju i iskorišćavanju hrane. Ovim pitanjima bavi se nauka o ishrani domaćih životinja, a savremena stočarska proizvodnja mora biti zasnovana na dostignućima ove nauke.

Nauka o ishrani domaćih životinja proučava odnos i zakonitosti koje postoje između hrane kao izvora pojedinih hranljivih materija i fiziološkog stanja i produktivnosti životinja koje istu prerađuju. U tom cilju ona proučava hranljive materije i njihov metabolizam u organizmu, zatim potrebe životinja u pojedinim hranljivim materijama u različitim fazama razvitka i pri različitom intenzitetu proizvodnje, kao i uticaj materija koje mogu stimulisati proizvodnju. Nadalje, nauka o ishrani domaćih životinja proučava uticaj različitih hraniva i načina njihovog pripremanja i konzervisanja na životinje i na proizvodnju, proučava obroke koji omogućavaju razvijanje i bolje iskorišćavanje proizvodnih svojstava životinja kako bi proizvodnja bila što ekonomičnija i, konačno, proučava tehniku hranjenja.

Naučno tretiranje ishrane počelo je u XVIII veku sa otkrićem kojim je disanje objašnjeno kao oksidativni proces i izvor toplote koja se razvija u telu (Lavoisier). Ovim otkrićem postavljeni su osnovi savremene biohemije i od. tada se počinju primenjivati sve više hemijske metode u proučavanju životnih procesa i sastava tela životinja i sastava stočne hrane. Ova proučavanja ubrzo su pokazala da vrednost hrane ne zavisi samo od jednog hranljivog sastojka, već da se u hrani nalazi više različitih sastojaka koji imaju određenu ulogu u ishrani. Tok upoznavanja životnih procesa i sastava hrane zavisio je od toka razvitka hemije i fiziologije, a proučavanje fiziološke uloge pojedinih sastojaka hrane u telu životinja bilo je od tog vremena pa sve do danas jedan od osnovnih zadataka nauke o ishrani. Ova proučavanja omogućavala su postepeno upoznavanje osnovne uloge i potreba životinja u proteinima, mastima, ugljenim hidratima i mineralnim elementima. U toku XIX veka upoznato je, pored pomenutih grupa organskih materija, samo nekoliko mineralnih elemenata koji se pojavljuju kao sastojci u telu životinja i u njihovim proizvodima. U isto vreme upoznati su osnovni principi stvaranja mesa i masti što je stvorilo znatno šire mogućnosti za razvitak nauke o ishrani. Polovinom prošlog veka usavršavaju se hemijske metode za ispitivanje sastojaka hrane i od tada potiče i osnovna podela hranljivih materija na sirove proteine, sirove masti, bezazotne ekstraktivne materije, sirovu celulozu i sirovi pepeo, koja se i danas koristi. Tada, ujedno, dolazi do spoznaje da za razradu preporuka za ishranu domaćih životinja nije dovoljno poznavati samo hemijski sastav hrane, sastav tela životinja i proizvoda, već da je potrebno upoznati i svarljivost pojedinih hraniva i materija, jer se samo svarene i resorbovane materije koriste u proizvodnji. Ovo je otvorilo put bilansnim ispitivanjima koja su se postepeno usavršavala i koja i danas služe kao jedna od osnovnih metoda u naučnom rešavanju raznih problema ishrane.

Nauka o ishrani domaćih životinja razvila se tokom vremena u samostalnu nauku i raspolaže sa specifičnim metodama istraživanja, ali nužno koristi i metode istraživanja iz niza drugih nauka kao štosu: hemija, biohemija, fiziologija, fizika, mikrobiologija i druge i oslanja se na njihova dostignuća. Zbog toga r