Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Milosavljević, Živojin M. = Милосављевић, Живојин М.
Puača, Veljko = Пуача, Вељко
Наслов Stočna hrana : satojci stočne hrane, hraniva, krmne smeše, dodaci stočnoj hrani, ocenjivanje hranljive vrednosti / Živojin Milosavljević, Veljko Puača
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1978
Издање 1. izd.
Издавање и производња Beograd : Privredni pregled, 1978
Физички опис 461 str. : ilustr. ; 24 cm

Donošenje regulativa o kvalitetu neke robe (mleko, meso, stočna hrana i dr.) u većini slučajeva su pratile publikacije (priručnici) o toj robi, da bi odredbe propisa mogle lakše da se razrade i lakše i pravilnije primene, čime društvena zajednica obezbeđnje zakonitost, koja za celu našu privredu ima naročiti značaj. I u ovom slučaju u knjizi „točna hrana“ u celini je obrađena materija koju obuhvata naš Pravilnik o kvalitetu stočne hrane 1978, s nešto izmenjenim redosledom izlaganja. Deo materije koja ne spada u domen ovog propisa, kao: ocenjivanje hranljive vrednosti stočne hrane, silaža i neka hraniva (čičoka, krompir, bundeva itd.), obuhvaćen je radi poznavanja nauke o ishrani kao celini.

Odredbe novog Pravilnika obuhvataju mnoga hraniva ili grupu hraniva, koja u ranijim propisima nisu bila u velikom obimu obuhvaćena. To se naročito odnosi na neke sušene i druge biljne proizvode (čl. 25. i 26) i hraniva životinjskog porekla (čl. 28), pa je i ova materija grupisana i na pogodan način izložena u tekstu knjige.

Posebna painja posvećena je načinu proveravanja kvaliteta, za koji su zainteresovani proizvođači stočne hrane, učesnici u prometu i kontrolni organt nadležni za kvalitet. Izložene su organoleptičke karakleristike pojedinih hraniva i krmnih smeša, sadržaj hranljivih i drugih sastojaka, higijenska ispravnost, moguća krivotvorenja, način proveravanja kvaliteta i dr.
Celokupna materija u knjizi podeljena je u 10 poglavlja, čiji je sadržaj obrađen tako da se lako može povezati s odnosnim odredbama iz Pravilnika.

Na kraju knjige priložene su tabele prosečnog hemijskog sastava glavnih sirovina i Pravilnik o kvalitetu stočne hrane 1978.

Kao osnova za pripremu Priručnika poslužila je obimna domaća i strana literatura, što ne isključuje mogućnost izvesnih nedostataka — izostavljanje neke materije, da su nedovoljno ili preopširno obrađeni pojedini delovi ili pojedine parlije knjige i sl. Stoga ćemo eventualne predloge i savete rado prihvatiti i smatraćemo ih kao korisne za dalje naučno usavršavanje materije obrađene u ovom priručniku.

Dr Živojin M. Milosavljević
Dr Veljko Puača

Sadržaj
PREDGOVOR
UVOD

I. OSNOVI ISHRANE DOMAĆIH ŽIVOTINJA

Sličnost hemijskog sastava životinjskog i biljnog organizma
Sastojci stočne hrane

1. Voda
a) Voda u stočnoj hrani
b) Uloga vode u organizmu
c) Potrebe domaćih životinja za vodom

2. Ugljeni hidrati
a) Podela ugljenih hidrata
b) Iskorišćavanje ugljenih hidrata

3. Lipidi
a) Značaj i podela lipida
1) Jednostavni ili prosti lipidi (masti, ulja i voskovi)
Masti i masna ulja
Voskovi
2) Složeni lipidi
3) Derivati lipida
4) Pratioci lipida

4. Proteini
a) Sadržaj proteina u stočnoj hrani
b) Aminokiseline i srodna jedinjenja
c) Biogeni amini
d) Podela aminokiselina
e) Potrebe u aminokiselinama
f) Biološka vrednost proteina
g) Podela proteina
1) Jednostavni proteini
2) Proteidi — složeni proteini
h) Denaturisanje proteina
i) Biljke kao inicijalni izvori proteina
j) Iskorišćavanje proteina u organizmu (metabolizam proteina)
k) Ureja i druga neproteinska azotna jedinjenja u ishrani preživara
1) Određivanje proteina u stočnoj hrani

5. Mineralne materije
a) Prirodni sadržaj i značaj minerala
b) Usvojivost mineralnih elemenata u organizmu
c) Način obezbeđivanja mineralnim materijama i pojava deficita
d) Potrebe u mineralnim materijama
Kalcijum i fosfor
Kalcijum
Fosfor
Magnezijum
Natrijum, kalijum i hlor
Natrijum
Kalijum
Hlor
Sumpor
Mangan
Cink
Gvožđe
Bakar
Molibden
Selen
Fluor
Jod
Kobalt
Ostale mineralne materije

6. Vitamini
a) Definicija vitamina
b) Priroda vitamina i njihovi izvori
c) Pojava i uslovi deficita
d) Vitamini u odredbama propisa o kvalitetu stočne hrane
e) Klasifikacija vitamina
Vitamin A
Vitamin D
Vitamin E
Vitamin K
Vitamini B kompleksa
Vitamin B1
Vitamin B2 (Riboflavin)
Nikotinska kiselina (Nijacin)
Vitamin B6 (Piridoksin)
Pantotenska kiselina
Biotin
Folna kiselina
Vitamin B12
Holin
Vitamin C
Ostali vitamini i neidentifikovani faktori

7. Fermenti (encimi)

II. OCENJIVANJE HRANLJIVE VREDNOSTI STOČNE HRANE

1. Određivanje hranljive vrednosti stočne hrane hemijskom analizom
2. Određivanje svarljivosti stočne hrane
3. Određivanje produktivnog dejstva stočne hrane
4. Biološko ocenjivanje hranljive vrednosti stočne hrane
5. Jedinice energetske vrednosti stočne hrane

III. HRANIVA — KRMIVA

A. Definicija i opšte osobine hraniva
B. Faktori koji utiču na sastav i hranljivu vrednost hraniva
C. Klasifikacija hraniva

1. Zelena hrana
a) Način korišćenja zelene hrane
1. Sveža zelena hrana

2. Konzervisana zelena hrana
(a) Sušena zelena hrana
(b) Silaža (previr)
2. Slama i druga gruba hraniva
a) Slama žita
b) Slama leguminoza
c) Pleva žita i mahune leguminoza
d) Kukuruzovina (kukuruzna slama)
e) Kočanka (oklasak)

3. Korenje i krtole
a) Krompir
b) Stočna repa (Beta Vulgaris)
c) Šećerna repa
d) Stočna sorta mrkve (šargarepa)
e) Čičoka ili topinambur (Heliantus tuberosus)
f) Manioka (tapioka) koren

4. Zrnasta hraniva i plodovi
a) Žita za ishranu životinja
1. Kukuruz (Zea mays)
2. Ostala žita za ishranu životinja
Ovas — zob (Avena sativa)
Ječam (Hordum vulgare)
Raž (Secale cereale)
Pšenica (Triticum)
Sirak (Andropogon sorghum, Sorghum Californica)
Proso (Pannicum milliaceum)
Pirinač (Oryza sativa)
Lomljena zrna žita
Zajednički uslovi kvaliteta za zrna žita
Proveravanje kvaliteta
b) Zrna leguminoza
Grašak, bob i grahorica
Poljski grašak (Pisum arvense)
Stočni bob (Vicia faba)
Grahorica (Vicia sativa)
Leća — sočivo (Lens esculenta)
Pasulj (Phaseolum vulgaris)
Slanutak — leblebija, naut, slani grašak (Cicer arietinum)
Guar (cvamopsis tetragonalis, C. psoraloides)
Lupina ili vučjak (Lupinus)
Soja pasulj (Glycine hispida)
Arašid — kikiriki (Arachis hipogaea)
c) Zrna i semenje uljarica
d) Ostalo seme i plodovi
Seme šećerne i stočne bele repe (Beta vulgaris)
Seme raznih vrsta deteline i lucerke
Hrastov žir
Divlji kesten (Aesculus hyppocastanum)
Rogač — rogačić
Očinci
Mesnati plodovi

5. Proizvodi i sporedni proizvodi mlinarstva
a) Mekinje
Pšenične mekinje
Ražane mekinje
Kukuruzne mekinje
Pirinčane mekinje
Obezmašćene pirinčane mekinje
b) Stočna (krmna) brašna
Pšenično stočno brašno
Ražano stočno brašno
Kukuruzno stočno (krmno) brašno
c) Klice žita
Kukuruzne klice
Pšenične klice

6. Sporedni proizvodi industrije skroba
a) Kukuruzni gluten
b) Kukuruzni gluten s mekinjama
c) Kukuruzna droždina
d) Kukuruzna droždina s kornstipom
e) Pšenični gluten

7. Sporedni proizvodi industrije alkohola i vrenja
a) Osušeni stočni (krmni) kvasac
Osušeni stočni — krmni kvasac (Torula i Saccharomyces)
Osušeni pivski kvasac (Saccharomyces)
b) Osušeni pivski kom
c) Ječmene sladne klice
d) Sušena džibra

8. Proizvodi i sporedni proizvodi industrije šećera
a) Suvi rezanci šećerne repe
b) Suvi rezanci šećerne repe melasirani
c) Denaturisani šećer
d) Melasa šećerne repe
e) Melasa šećerne trske

9. Proizvodi i sporedni proizvodi industrije ulja
a) Sporedni proizvodi industrije ulja i njihova definicija
b) Vrste uljanih sačmi i pogača
1. Sačme i pogače od suncokretovog semena i sačma od oljuštenog semena suncokreta
2. Sačme i pogače od sojinog zrna i sačma od oljuštenog semena soje
3. Sačme i pogače od kikirikija i sačma od oljuštenog kikirikija
4. Sačme i pogače od bundevinog semena
5. Sačme i pogače od uljane repice
6. Pogače i sačme od semena pamuka
7. Pogače i sačme od semena maka
8. Pogače i sačme od semena lana
9. Pogače i sačme od semena sezama

10. Pogače od palminih koštica

11. Pogače i sačme od semena kopre — jezgra kokosovog oraha

12. Pogače i sačme od kukuruznih klica i sačme od pšeničnih klica
c) Ljuske uljarica
10. Ostali biljni proizvodi
a) Biljne masti
b) Masne kiseline

13. Hraniva životinjskog porekla
a) Riblje brašno i ostali proizvodi od riba
Riblje brašno
Brašno od ribljih otpadaka
Brašno od haringe
Sušeni riblji sok (Fish solubles)
Rastvorljivi riblji protein
b) Kitovo brašno i sušeni kitov sok (Whale solublas)
Kitovo brašno
Sušeni kitov sok (Whale saluble)
c) Mesno brašno — mesno koštano brašno
Mesno brašno
Mesno koštano brašno
d) Brašno od otpadaka pri klanju živine
e) Krvno brašno
f) Čvarci
g) Brašno od perja — hidrolizirano
h) Jetreno brašno
i) Masti i ulja (mast, loj, riblje ulje)
Mast (svinjska mast)
Loj
Tehnička mast
Riblje ulje
j) Mleko i proizvodi od mleka
Obrano mleko u prahu
Surutka u prahu
Delaktozirana surutka u prahu
Kazein
Laktoalbumin
12. Hraniva s dodatkom neproteinskih azotnih jedinjenja
13. Mineralna hraniva
a) Koštano brašno
b) Sirovo koštano brašno
c) Jodirana stočna so
d) Stočna so nejodirana
e) Stočna kreda
f) Fosfati kao mineralna hraniva
g) Magnezijumove soli

IV. DODACI STOČNOJ HRANI

1. Hranljivi dodaci stočnoj hrani
a) Vitamini i vitaminski preparati
b) Elementi u tragovima (mikroelementi)
c) Neproteinska azotna jedinjenja
Ureja
Amonijačne soli
d) Aminokiseline

2. Ostali dodaci stočnoj hrani
a) Antibiotici
b) Antioksidanti
c) Emulgatori ili deterdženti
d) Boje (pigmenti)
e) Kokcidiostatici i antihelmintici
f) Mirisi i encimi
g) Ostali neškodljivi dodaci

3. Denaturisanje stočne hrane

V. ZABRANJENE MATERIJE U PROIZVODNJI STOČNE HRANE

VI. KRMNE SMEŠE

1. Opšti principi sastavljanja obroka (krmnih smeša)

2. Podela krmnih smeša
a) Potpune — kompletne krmne smeše
b) Dopunske krmne smeše
c) Predsmeše ili premiksi
Opšti uslovi kvaliteta
Organoleptički uslovi kvaliteta
Strane primese
Izmešanost (homogenost) krmnih smeša
Tehnološki postupak proizvodnje krmnih smeša

3. Podela krmnih smeša prema vrstama životinja i nameni
a) Krmne smeše za ishranu svinja
Karakteristike ishrane svinja
Potrebe svinja u hranljivim materijama
Podela krmnih smeša prema kategoriji svinja
Potpune