Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Cena knjige bitno smanjena
Povez mek
Broj strana : 152
Stanje mrljice po bočnoj površini strana inače knjiga u dobrom stanju
Format 24 cmx 16 cm

Rukopis „TREŠNJA – SAVREMENI NAČINI PODIZANJA, GAJENJA I ISKORIŠĆAVANJA“ od autora dr IVANA NINKOVSKOG dobili smo pre više od godinu i po dana. Dali smo ga na recenziju prof.dr Petru Mišiću i prof.dr Momčilu Milutinoviću. Pošto smo od njih dobili veoma pohvalno mišljenje o sadržaju rukopisa, odlučili smo se da se isti objavi. Naročito nas je ohrabrila recenzija prof. dr Petra Mišića, inače jednog od stalnih saradnika našeg časopisa „Moć prirode“, koji između ostalog piše:

„Dr Ivan Ninkovski ovoj monografiji duboko zadire u biološke osobenosti trešnje i na osnovu toga bira rešenja koja će ovom „vesniku proleća“ vratiti visoko mesto u voćarstvu Jugoslavije.

Monografija „Trešnja“ je najbolji i najinspirativniji rukopis do danas pripremljen na tlu Jugoslavije, prostorima Balkana, pa i šire, te sa pravom očekujem, da će njegovo objavljivanje pomoći da naše trešnjarstvo od ekstenzivnog postane savremeno i prosperitetno“.

Rukopis smo odmah potom dali da obavi redakturu iskusnom uredniku, sada penzioneru, dipl. inž. Bogomiru Mihajloviću, koji je izdavački sredio rukopis, a uz njega pridodao i mišljenje:“ da je ovo delo o trešnji veoma vredno i da ga u cilju unapređenja trešnjarstva, treba štampati“.

Uz sve teškoće, odluka o izdavanju ovog vrednog dela je doneta, imajući u vidu izuzetan doprinos koji je autor Ninkovski dao voćarstvu Poljoprivrednog kombinata „Beograd“ pa i voćarstvu Jugoslavije. On je prilikom osnivanja Zavoda za voćarstvo i vinogradarstvo, kao njegov direktor i čelni istraživač, introdukovao oko 500 novih sorti voćaka omogućujući Zavodu da poseduje najaktuelniji sortiment voćaka na tlu prethodne Jugoslavije. Među njima je bilo i 2 sorti nektarine. Rad na izučavanju nektarine autor je pretočio u monografiju koju je 1982. Godine izdao Nolit. Ova knjiga je pobudila znatan interes u zemlji, a 1898. Je objavljena u Budimpešti u 6.500 primeraka, što je dvostruko veći tiraž od prethodnog.

Poznat nam je rad i zalaganje dr Ivana Ninkovskog da se unapredi breskarstvo na gazdinstvima u sastavu Poljoprivrednog kombinata „Beograd“. On je prvi u predratnoj Jugoslaviji sačinio investicioni program za podizanje breskvika gustog sklopa od 82 ha u Obrenovcu 1977. Godine. Taj zasad je podignut u toku 1978. I 1979. Godine. Tada se ispoljilo da je samo takav sistem gajenja breskve i nektarine prosperitetan. Samo se njime može ostvariti rano stupanje breskvika u rod, u trećoj vegetaciji, umesto u petoj kako je bilo ranije podignutim breskvicima. Osim toga, neke nove jugoslovenske sorte breskve su takvim sistemom gajenja ispoljile visoke prinose u trogodišnjem periodu, od 32 tone po hektaru.

To su sve bili razlozi zbog kojih je Izdavač odlučio da se rukopis objavi u Biblioteci „Nauka u praksi“. Glavni cilj je da se jugoslovenskim i ostalim voćarima,, koje interesuje trešnjarstvo, pruži mogućnost spoznaje svetskih dostignuća u savremenom gajenju trešnje, jednog od najranijih i najzdravijih voćarskih proizvoda. Nadam se da ćemo ovom monografijom popuniti veliku prazninu na tržištu voćarske literature, jer se o trešnji nije ništa pisalo od 1981. Godine. U takvoj nadi želimo svim čitaocima ove knjige uspeh u primeni postupaka i inovacija koje ova monografija preporučuje.

Dipl. inž. Dragislav FILIPOVIĆ, urednik

Trešnja je voćka evropskih prostora. Još u drevno doba njeni plodovi su bili omiljeno voće stanovnika kamenog doba koji su živeli u sojeničkim naseljima današnje Švajcarske. Tamo su nađene najstarije koštice trešnje, Stanković (1981). Stoga, s pravom može da se predpostavi, da je trešnja, kao i danas, bila prisutna u listopadnim sastojcima balkanskih šuma. Koštice trešnje raznose i rasejavaju po brdsko-planinskim prostorima ptice. To je i razlog što je ova voćka, i u narodu i u botaničkoj sistematizaciji, dobila ime: ptičja trešnja, vrščara, Cerasus avium Moench (Prunus avium L.)

Trešnje su bile i ostale cenjeno i traženo voće u svetu i kod nas. To potvrđuju i statistički podaci. Pre tridesetak godina u desetogodišnjem periodu (19556 -1965), godišnji rod trešanja, na lestvici ukupne proizvodnje voća u prethodnoj Jugoslaviji, bila je na četvrtom mestu. Posle tog perioda trešnjarstvo je stalno zaostajalo, tako da sad u SR Jugoslaviji, zauzima tek šesto mesto.

No, nije to odlika isključivo ovih prostora. Stagnacija trešnjarstva je registrovana i u ostalim zemljama sveta, jer trešnja nije mogla da se održi u oštroj konkurenciji na tržištu, gde vladaju ekonomski uslovi.

Zaostajanje proizvodnje trešanja tumači se visokim troškovima živog rada u gajenju ove voćne vrste. Stabla trešnje su bila visoka, teško dostupna za negu, a posebno za berbu plodova neznatne mase u odnosu na plodove jabuke, kruške, breskve i dr. voća, za čije se branje utroši manje živog rada, jer je masa jednog ploda pomenutih vrsta voća i do dvadeset i više puta veća od mase jednog ploda trešnje. No, nije bila u pitanju samo potreba većeg utroška vremena da bi se ubrala ekvivalentna masa trešanja, već i vreme da se dođe do njenih plodova, pošto su trešnje do sada gajene na visokim deblima, skoro isključivo, sa retkim sklopom od 100 do 300 voćaka po hektaru.

Bilo je i drugih otežavajućih okolnosti za gajenje trešnje. Jedna od njih je samobesplodnost cvetova ove voćne vrste i obavezno prisustvo prikladnog oprašivača. Ovo pitanje je bilo složenije nego u nekih drugih kontinentalnih voćnih vrsta. U sortama trešnje utvrđene su intersterilne grupe, u okviru kojih ne može da se ostvari oplođenje. Bilo je neophodno da se ti odnosi dobro poznaju.

Naučnici, pa i voćari praktičari, nisu mirno posmatrali zaostajanje i stagnaciju proizvodnje trešanja. Počela su istraživanja kako da se obuzda bujnost stabala trešnje. Radilo se na više frontova i svuda je došlo do povoljnih rezultata:

stvorene su sorte trešnje kompaktnog habitusa koji omogućuje smanjenje obima i visine krošnje za 30 do 50 odsto u odnosu na standardne sorte,
nađene su i podloge slabije bujnosti koje smanjuju gabarit nadzemnog dela voćaka, čak i do 70 odsto,
ostvareni su izvanredni rezultati u smanjenju bujnosti stabala trešnje primenom posebnih tehnoloških postupaka u sistemu gajenja, a osobito korišćenjem zelene rezidbe u nerodnom i rodnom periodu,
napredovalo se i u povećanju krupnoće plodova novih sorti trešnje. Sada nije retko da plodovi nekih samooplodnih sorti imaju masu preko 10 g, što takođe utiče na povećanje učinka u berbi, i
stvoreno je više samooplodnih sorti trešnje koje su ujedno i univerzalni oprašivači za sve sorte istovremenog doba cvetanja.
Sva ova dostignuća savremene nauke i prakse našla su mesta u ovoj monografiji. Time ova knjiga postaje aktuelnija za nauku i praksu, a čitaocima se pruža mogućnost da se detaljnije upoznaju sa savremenim inovacijama u gajenju trešnje.

--- 21.11. 16:38 prodavac je promenio načine slanja ---