Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Naziv: Eseji o ljubavi i braku - Pravo na materinstvo - knjiga II
Autor: Elen Kej
Izdavač i godina izdanja: Panteon Beograd, (između dva rata)
Broj strana: 180
Povez: mek, broširan
Dimenzije: 19 cm
Pismo: ćírilica

Stanje: dosta dobro očuvana knjiga, povez drži, originalne korice očuvane, zaštitni omot oštećen, bez pisanja…

Sadržaj:
-izbor ljubavi
-pravo na materinstvo
-oslobođenje od materinstva
-materinstvo društva


Елен Каролина Софија Кеј (швед. Ellen Karolina Sofia Key; Сундсхолм, 11. децембар 1849 - Странд, 25. април 1926) је била шведска јавна радница и педагог, позната феминисткиња и списатељица, чија дела обухватају породични живот, етику и образовање.

Биографија и рад
Елен Кеј је рођена 1849. године у јужној Шведској. Отац јој је био истакнути политичар, присталица друштвених погледа Жана Жака Русоа. Била је дуго лични очев секретар. Срела је многе знамените људе Шведске и осталих нордијских земаља. Ширила је своје видике и у непосредним сусретима са људима, али и одговарајућом литературом. Говорила је неколико језика.
Рано се заинтересовала за права жена и феминистички покрет, и сматрана је једном од истакнутих феминисткиња свог времена. Као одлучну противницу неких од тада основних захтева феминизма, због неких конзервативних погледа на жене, неки су је сматрали и за антифеминисткињу у исто време. У тој области познато је њено дело „Злоупотреба женске снаге из 1895. године. Борећи се за права и помоћ женама „нижих класа“, основала је и руководила једним радничким заводом у Стокхолму.
Године 1880. запослила се као наставник историје и књижевности у једној вишој женској школи. Од тог тренутка почела је вема активно да се бори и за „права детета“, њихово „природно васпитање“ и „нову школу“. Сматрала је да је борба за права жена неодвојива од борбе за права детета, и да права једног условљавају права другог. То је дошло до изражаја у њеном главном делу из 1900. године „Век детета“.
Кеј је одрасла у строгом хришћанском домаћинству, али док је одрастала почела је да преиспитује своје ставове. Од 1879. године је почела да изучава дела Дарвина, Спенсера и Хакслија. У јесен исте године се и сусрела са Хакслијем и Хекелом, њемачким биологом и филозофом, у Лондону. Снажан утицај на њене ставове и рад имала је теорија еволуце, у коју је почела да вјерује.

Дела
Главно дело Елен Кеј, „Век детета“, симболично објављено 1900. године, је најобимније и најцјеловитије. У њему је изложила своје друштвено-педагошке погледе. Дело је, иначе, посвећено „свим родитељима који се, у новом веку, надају да ће створити новог човека“.
На српски језик није преведен „Век детета“ у потпуности. Само две публикације постоје, објављене у облику засебних књига, које садрже основна поглавља (у тим преводима то није назначено), под називима „О васпитању детета у школи“, која садржи преведена три поглавља из „Века детета“и „О васпитању детета код куће“, која садржи два потпоглавља. Наслови свих осам поглавља овог дела следе:
• Право деце да бирају своје родитеље
• Нерођено покољење и женски рад
• Васпитање
• Одвојеност од куће и породице
• Душевна убијства у школи
• Школа будућности
• Настава у религији и
• Дечји рад и дечје преступништво

Поред делимичног превода овог њеног вероватно најбитнијег дела, на српски језик су преведене још неке књиге Елене Кеј:
• Есеји о љубави и браку
• Млади нараштај
• Љубав и етика
• Женски покрет

KNJIGE ŠALJEM KAO PREPORUČENU TISKOVINU, NAKON UPLATE IZNOSA I POŠTARINE NA TEKUĆI RAČUN.

tagovi: feminizam, sloboda, antikvarna knjiga, antikvitet