Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

Cena knjige bitno smanjena
Povez: mek
Strana : 214
Noav knjiga
Proces privatizacije društvenih preduzeća na Kosovu i Metohiji (KiM), koji je sprovođen pod okriljem civilne misije Ujedinjenih nacija (United Nation Interim Administration Mission in Kosovo - UNMIK), predstavlja jedinstven slučaj privatizacije koji proizilazi iz statusa ove teritorije, sistema organa koji su procesom rukovodili i činjenice da se odvijala u post- konfliktnom okruženju, u kome je delovala jedna od najvećih i najambicioznijih misija izgradnje mira. U skladu sa zahtevom Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 da pristupi ekonomskoj obnovi i rekonstrukciji Kosova, UNMIK je odabrao privatizaciju kao instrument privlačenja investicija, stvaranja privatnog sektora i pokretanja slobodnog tržišta. Ipak, administracija je nedovoljno razumela pojam društvene svojine i značaj društvenih preduzeća, zbog čega se našla u vrtlogu problema koje je iznedrilo menjanje vlasničkih prava, koje svaka privatizacija uključuje. Opredeljenje za spin off model priva- tizacije društvenih preduzeća otvorilo je pitanje prava da se menja njihova vlasnička struktura i proizvelo krizu unutar same administracije. Privatizacijom su otvorena pravna i politička pitanja duboko isprepletena sa političkim procesom rešavanja spora nakon 1999. i interesima svih: lokalnih i globalnih aktera na KiM. Takav pravni i politički ambijent je proizveo dodatne ekonomske i socijalne probleme, koje je pratila etnička dimenzija i diskriminacija nealbanskog stanovništva. Iako je to bila ključna linija podele, problem privatizacije i njene posledice prevazilaze je i pogađaju sve etničke zajednice. Okupirana pitanjem političkog rešavanja kosovske krize, ali i zbog odbijanja UNMIK- a da sarađuje, Srbija je ostala po strani ovog procesa. Nezadovoljstvo procesom privatizacije na Kosovu, nerešeno pitanje vlasničkih prava, kao i etnička diskriminacija u procesu privatizacije predstavljaju potencijal za nove podele i sukobe na postkonfliktnom Kosovu. Zbog toga, ona nije samo socioekonomski fenomen, već je reč o složenom problemu političkog i društvenog značaja. Odabir društvenih preduzeća izvršen je jer ona predstavljaju okosnicu privrede ove teritorije, a njihova privatizacija predstavlja ključni deo svojinskih transformacija na Kosovu. Vremenski okvir od deset godina, između 1999. i 2009. predstavlja relativno zaokružen period u kome je izvršena privatizacija najvećeg broja preduzeća društvenog karaktera i u kome je dominatnu ulogu imala civilna uprava Ujedinjenih nacija. Jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova od strane Privremenih organa samouprave dodatno se problematizovao kontekst, jer su osnovane ustanove paralelne međunarodnim, čime je doveden u pitanje celokupan institucionalni okvir međunarodnog karaktera.