Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Sadržaj:
Predgovor srpskom izdanju

I ŠTA OVDE ZNACI OBJEKTIVNOST?`
O teoriji nauke Maksa Vebera
II SOCIJALNA TEORIJA S RATOM U SVOM SREDIŠTU
Intelektualci, aparati, praktikovanje sopstva..
`Racionalnost` i `način života`
Genealogija nemorala
Vera i širenje vere
Vlast i legitimitet
Razum i osećanja u politici
Telo i duša u kapitalizmu
III SLOBODA I REALIZAM
Veberova dijagnoza sadašnjosti i kritika vremena u kome živi
`Čitav birokratski aparat je jedan egipatski monstrum
Moderna kao sudbina šansa
Šta je danas ostalo od Vebera?
Literatura
Hronologja
Indeks imena
Esej ko­ji je ov­de ob­ja­vljen u srp­skom pre­vo­du na ne­mač­kom se po­ja­vio 2004. go­di­ne. Pr­va ver­zi­ja ru­ko­pi­sa da­ti­ra još iz 1990. go­di­ne, ka­da sam bio mla­di do­cent na Uni­ver­zi­te­tu u Frank­fur­tu; u to vre­me, stu­den­ti su sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no či­ta­li, u naj­bo­ljem slu­ča­ju, Mark­sa, i bi­lo je po­treb­no ula­ga­ti po­se­ban trud da se na­ve­du na či­ta­nje Mak­sa Ve­be­ra (1864-1920). Stva­ri su se, na­rav­no, u me­đu­vre­me­nu pro­me­ni­le, i u Frank­fur­tu, a si­gur­no i u Be­o­gra­du i dru­gde. Do pro­me­ne je do­šlo i u to­me šta se kod Ve­be­ra sma­tra za­ni­mlji­vim. Re­kao bih da je Ve­ber-ana­li­ti­čar ci­vi­li­za­ci­je is­ti­snuo Ve­be­ra-kri­ti­ča­ra mark­si­zma – i o to­me će bi­ti re­či na kra­ju ove ma­le knji­ge. Moj cilj je bio da pred­sta­vim naj­va­žni­je te­me Ve­be­ro­ve so­ci­o­lo­gi­je. Srž nje­go­ve “raz­u­me­va­ju­će” so­ci­o­lo­gi­je, ka­ko ju je on sam na­zvao, sa­sto­ji se u po­ku­ša­ju so­ci­o­lo­ga da shva­ti ka­ko gru­pe u raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma i epo­ha­ma, kao i u raz­li­či­tim po­lji­ma so­ci­jal­nog de­la­nja – pri­vre­di, re­li­gi­ji, po­li­ti­ci, umet­no­sti i td. – stva­ra­ju smi­sao svog ži­vlje­nja.
Ve­be­ro­vi so­ci­o­lo­ški ra­do­vi se či­ta­ju svu­da na sve­tu i za­i­sta bi se mo­glo re­ći da po­sto­ji pra­va “ve­be­rov­ska in­du­stri­ja”. Pre­vo­di su do­bar po­ka­za­telj. Pre­ma po­da­ci­ma rad­ne je­di­ni­ce Maks Ve­ber pri Ba­var­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka u Min­he­nu, od kra­ja 2009. go­di­ne sa­mo u SAD je ob­ja­vlje­no 110 pre­vo­da Ve­be­ro­vih de­la, dok se u Za­pad­noj Evro­pi, to jest u Fran­cu­skoj, En­gle­skoj, Ita­li­ji i Špa­ni­ji mo­gu na­ći de­se­ti­ne de­la pre­ve­de­nih na sva­ki od od­go­va­ra­ju­ćih je­zi­ka. Da­nas, me­đu­tim, za Ve­bera naj­ve­će in­te­re­so­va­nje po­sto­ji izvan isto­rij­ski shva­će­nog Za­pa­da. U Ja­pa­nu je do­sad pre­ve­de­no 166 Ve­be­ro­vih na­slo­va i čak su i struč­nja­ci za­pa­nje­ni za­ni­ma­njem ko­je za njih po­sto­ji. Slič­no je i u Ki­ni, gde je u pro­le­će 2006. go­di­ne Ve­be­ro­va Pro­te­stant­ska eti­ka bi­la na vr­hu li­ste naj­či­ta­ni­jih knji­ga u ka­te­go­ri­ji struč­ne li­te­ra­tu­re. Od kra­ja Hlad­nog ra­ta i ze­mlje is­toč­ne Evro­pe, kao što se mo­glo i oče­ki­va­ti, po bro­ju pre­vo­da br­zo su­sti­žu svo­je su­se­de. Ne­ma sum­nje da će “in­du­stri­ju” ve­za­nu za nje­go­ve ra­do­ve do­dat­no pod­sta­ći kon­ti­nu­i­ra­no po­ja­vlji­va­nje no­vih to­mo­va u okvi­ru Sa­bra­nih de­la Mak­sa Ve­be­ra, ko­ja se još od sre­di­ne osam­de­se­tih godina XX veka ob­ja­vlju­ju na ini­ci­ja­ti­vu i pod nad­zo­rom Ko­mi­si­je za dru­štve­nu i pri­vred­nu isto­ri­ju Ba­var­ske aka­de­mi­je na­u­ka.

Beograd 2011. Mek povez, 170 strana.