Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Dobro očuvano, omot, tvrd povez, preko 650 str
Physical Chemistry of Polymers

Hemija polimera ili makromolekulska hemija je multidisciplinarna nauka koja se bavi hemijskom sintezom i hemijskim svojstvima polimera ili makromolekula.[1] IUPAC definiše polimere[2][3] kao pojedinačne molekulske lance i kao domen hemije. Makroskopska svojstva polimernih materijala izučava fizika polimera.


Model polipropilena.

Deo osnove nilona 6-6.
Polimeri se formiraju polimerizacijom monomera. Polimer se hemijski opisuje u vidu njegovog stepena polimerizacije, distribucije molarne mase, taktičnosti, distribucije kopolimera, stepena grananja, po njegovim krajnjim grupama, ukrštenim vezama, kristalnosti i termalnim svojstvima kao što su njegova temperatura staklene tranzicije i temperatura topljenja. Rastvoreni polimeri imaju posebne karakteristike u pogledu rastvorljivosti, viskoziteta i gelacije.

Principi i metode koji se koriste u hemiji polimera takođe su primenljivi u širokom spektru drugih hemijskih poddisciplina kao što su organska hemija, analitička hemija i fizička hemija. Mnogi materijali imaju polimerne strukture, od potpuno neorganskih metala i keramike do DNK i drugih bioloških molekula, međutim, polimerna hemija se obično odnosi na kontekst sintetičkih, organskih kompozicija. Sintetički polimeri su sveprisutni u komercijalnim materijalima i proizvodima za svakodnevnu upotrebu, obično se nazivaju plastika i guma, i glavne su komponente kompozitnih materijala. Hemija polimera se takođe može uključiti u šira polja nauke o polimerima ili čak nanotehnologije, a obe se mogu opisati tako da obuhvataju fiziku polimera i polimerno inženjerstvo.[4][5][6][7]
Polimeri su jedinjenja velike molekulske mase nastala polimerizacijom monomera. Jednostavni reaktivni molekul iz kojeg su izvedene ponavljajuće strukturne jedinice polimera naziva se monomer. Polimer se može opisati na mnogo načina: njegovom stepenu polimerizacije, raspodeli molarne mase, taktičnosti, raspodeli kopolimera, stepenu grananja, prema krajnjim grupama, ukrštenim vezama, kristaliničnosti i termalnim svojstvima, poput temperature staklastog prelaza i temperature topljenja. Polimeri u rastvoru imaju posebne karakteristike u pogledu rastvorljivosti, viskoznosti i geliranja. Ilustrativno za kvantitativne aspekte hemije polimera, posebna pažnja se posvećuje prosečnim brojevima i prosečnim molekulskim težinama {displaystyle M_{n}}{displaystyle M_{n}} i {displaystyle M_{w}}{displaystyle M_{w}}, respektivno.
Poreklo
Uredi

Nit celuloze sa prikazanim vodonične veze (isprekidane) unutar i između lanaca.
Polimeri se prema svom poreklu mogu podeliti na biopolimere i sintetičke polimere. Svaka od ovih klasa jedinjenja može se podeliti u specifičnije kategorije u odnosu na njihovu upotrebu i svojstva. Biopolimeri su strukturni i funkcionalni materijali koji sačinjavaju većinu organskih materija u organizmima. Jedna od glavnih klasa biopolimera su proteini koji su izvedeni iz aminokiselina. Polisaharidi, kao što su celuloza, hitin i skrob, su biopolimeri izvedeni iz šećera. DNK i RNK polinukleinske kiseline su izvedene iz fosforilisanih šećera vezanih za nukleotide koji nose genetske informacije.

Sintetički polimeri su strukturni materijali koji se manifestuju u plastici, sintetičkim vlaknima, bojama, građevinskim materijalima, nameštaju, mehaničkim delovima i lepkovima. Sintetički polimeri se mogu podeliti na termoplastične polimere i termoreaktivne plastike. Termoplastični polimeri uključuju polietilen, teflon, polistiren, polipropilen, poliestar, poliuretan, poli (metil metakrilat), polivinilhlorid, najlone i rajon. Termoreaktivna plastika uključuje vulkaniziranu gumu, bakelit, kevlar i poliepoksid. Skoro svi sintetički polimeri potiču od petrohemikalija.
Spisak uobičajenih tehnika
Uredi
Neorganska sinteza polimera
Uredi
Slobodno-radikalna polimerizacija
Jonska polimerizacija
Polikondenzacija
Poliadicija
Koordinaciona polimerizacija
Sinteza biopolimera
Uredi
Proteinska biosinteza
Besćelijska proteinska sinteza
DNK sinteza
Vidi još
Uredi
Polimer
Fizika polimera