Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Rancière, Jacques, 1940-
Наслов Estezis : scene estetskog režima umetnosti / Žak Ransijer ; [sa francuskog preveli Tanja Pekić, Bojana Balać, Sanja Gajić, Sandra Mijić, Marina Kozačenkov, Bojana Novaković, Danilo Otić, Katarina Aćimović, Milica Stanković, Vanja Jevtić, Jovana Jerkov]
Јединствени наслов Aisthesis. srp
Остали наслови Istorija umetnosti
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2014
Издање 1. izd.
Издавање и производња Novi Sad : Adresa, 2014 (Novi Sad : MBM plas)
Физички опис 265 str. ; 21 cm
Други аутори - особа Pekić, Tanja
Balać, Bojana
Gajić, Sanja
Mijić, Sandra
Kozačenkov, Marina
Novaković, Bojana
Otić, Danilo
Aćimović, Katarina
Stanković, Milica
Jevtić, Vanja
Jerkov, Jovana
Збирка Biblioteka Prag
ISBN 978-86-86761-94-1 (broš.)
Напомене Prevod dela: Aisthesis : scenes du regime esthetique de l'art / Jacques Rancière
Na koricama: Istorija umetnosti
Tiraž 400
Na koricama beleška o autoru i delu
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Str. 261-264: Spisak imena / sačinila Jovanka Nikolić.
Предметне одреднице Естетика
Историја уметности -- Теоријски аспект
Žak Ransijer nastavlja sa svojim protivestezisom-u istraživanju i storije moderne umetnosti u četrnaest epizoda. Za one koji žele da se odvoji žito od kukolja u savremenom stvaralaštvu, pisac podseća da umetnost postoji između nestabilnih granica koje bi trebalo stalno ispitivati.

Žak Ransijer (1940) je francuski filozof i teoretičar koji po definiciji ne pripada nijednoj filozofskoj školi ili struji. Baveći se pedagogijom, filmom, književnošću, političkom teorijom i estetikom, izgradio je metod koji se odupire reduktivističkim iskušenjima amputacije jednog dela stvarnosti kako bi se lakše potvrdila neka teza. Polazeći od iskustva i refleksije Maja ’68, izgradiće vlastitu ideju politike koja se temelji na jednakosti, kao i svojevrsnu teoriju emancipacije koja se bori protiv svake hijerarhije znanja i poziva na deobu svega zajedničkog: osetilnog i mislećeg.

Po završetku École normale supérieure u krugu Luja Altisera, odriče se njegovog teorijskog stava i 1969. godine prihvata poziv Mišela Fukoa, priključujući se Odseku za filozofiju tek osnovanog, eksperimentalnog Univerziteta u Vinsenu, koji će narednih godina privući i imena francuske filozofije kao što su Delez, Liotar i Badiju. Nakon što se 1980. univerzitet seli u parisko predgrađe Sen Deni i postaje poznat pod imenom Paris-VIII, Ransijer će na njemu predavati sve do odlaska u penziju ’90-ih.

Ključni srpskohrvatski prevodi Ransijerovog opusa su: Politika književnosti (Adresa 2008), Filmska fabula (Clio, 2010), Emancipovani gledalac (Edicija Jugoslavija 2010), Poetika znanja (Edicija Jugoslavija 2010), Učitelj neznalica (Multimedijalni institut, 2010), Na rubovima političkog (Fedon, 2012), Estezis: scene estetskog režima umetnosti (Adresa, 2013), Mržnja prema demokratiji (Karpos, 2013), Metoda jednakosti: politika i poetika (Edicija Jugoslavija, 2014), Nesaglasnost: politika i filozofija (Fedon, 2014), Politike vremena (Edicija Jugoslavija 2015). Fakultet za medije i komunikacije je objavio 2013. godine njegove dve studije u knjizi Sudbina slika / Podela čulnog.

Žak Ransijer (Jacques Rancière) je rođen 1940. u Alžiru. Po završetku École normale supérieure u krugu Luja Altisera (Louis Althusser), 1969. godine se odaziva pozivu Mišela Fukoa (Michel Foucault), priključujući se Odseku za filozofiju tek osnovanog, eksperimentalnog Univerziteta u Vinsenu (Vincennes), koji će narednih godina okupiti različita imena francuske filozofije druge polovine 20. veka: Deleza (Deleuze), Liotara (Lyotard), Badjua (Badiou) i mnoge druge. Nakon što se 1980. Univerzitet seli u parisko predgrađe Sen Deni (Saint Denis) i postaje poznat pod imenom Paris-VIII, Ransijer će na njemu predavati sve do odlaska u penziju sredinom devedesetih.

Najvažnije publikacije: Noć proletera / arhive radničkog sna [1981], Filozof i njegovi siromasi [1983], Učitelj neznalica (5 lekcija o intelektualnoj emancipaciji) [1987; hrvatsko-srpski prevod 2010], Scene naroda (Logične pobune) [2003], Mržnja demokracije [2005; hrvatsko-srpski prevod 2008], Politika književnosti [2007; srpsko-hrvatski prevod 2008], Emancipovani gledalac [2008; srpsko-hrvatski prevod istoimenog teksta 2010].