Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Богдановић, Жика, 1932-2021 = Bogdanović, Žika, 1932-2021
Наслов Када смо били паметни и несрећни / Жика Богдановић ; [илустрације Ђузепе Арчимболдо]
Врста грађе кратка проза
Језик српски
Година 2018
Издавање и производња Београд : Атенеум/Realisaction, 2018 (Београд : Scripta International)
Физички опис 511 стр. : илустр. ; 20 cm
Други аутори - особа Арчимболдо, Ђузепе, 1526-1593 = Arcimboldo, Giuseppe, 1526-1593
Збирка ǂБиблиотека ǂЈуче и сутра / [Атенеум, Београд]
ISBN (Брош.)
Напомене Жика Богдановић: bibliographia vitae: стр. 505-511.

Žika Bogdanović (Beograd, 11. septembar 1932 — Beograd, 3. april 2021)[1] bio je srpski istoričar i teoretičar umetnosti i kulture, filolog, filmolog, stripolog, novinar, prevodilac, izdavač i književnik.

Žika Bogdanović
Rođenje
11. septembar 1932.
Beograd, Kraljevina Jugoslavija
Smrt
3. april 2021. (88 god.)
Beograd, Srbija
Polje
filmologija, stripologija, teorija kulture, mediologija
Jedan je od istaknutih svetskih teoretičara stripa i vizuelne naracije uopšte. Osnovao je 1974. godine jedan od prvih teorijskih časopisa za strip u svetu — Pegaz, revija za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem.

Biografija
Uredi
Tokom svoje višedecenijske karijere bavio se filmom (kao kritičar Borbe dobitnik je nagrade za filmsku kritiku "Beograd film" 1962), televizijom (kritičar NIN-a), politikom (reporter TANJUG-a), džezom (urednik i voditelj serijala "Svet džeza" na Radio Beogradu), uredništvom (urednik kulture NIN-a, direktor izdavačkog zavoda Jugoslavija, glavni urednik mesečnika Liberal, osnivač i glavni urednik zadužbine "Ateneum", osnivač i urednik mnogih književnih edicija "Kentaur", "Plava ptica", "Zenit", "Polaris") i naravno stripom.

Žika Bogdanović je bio direktor Jugoslovenske kinoteke od 1981. do 1990. godine. Takođe je bio saradnik specijalizovanog filmskog časopisa „Kinoteka”, koji od 2017. godine izdaje Jugoslovenska kinoteka.[2]

Pokretač je jednog od najznačajnijih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz, reviju za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem 1974.godine.

Autor je velikog broja stručnih knjiga, kao i romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija i studija iz pomenutih oblasti. Od gotovo dvadeset naslova iz različitih oblasti treba naglasiti one iz oblasti istorije i teorije stripa kao što su: Čudesni svet Đorđa Lobačeva iz 1975. godine, Aleks Rejmond ili poslednji put kada smo bili mladi iz 1975. godine, Umetnost i jezik stripa iz 1993. godine, Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa 1934.-1941. iz 2007. godine.[3]

Bio je član međunarodnog žirija Prix de la Presse za nagradu za najbolje publicističko delo godine u Evropi.

Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima: Dž. R. R. Tolkina, Isaka Asimova, Karla Gustava Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih.

Za svoj rad na polju strip teorije je nagrađen 1983. nagradom "Andrija Maurović" i 1992. nagradom "Maksim" za životno delo na području teorije i istorije stripa. Dobio je povelju Vitez od duha i humora (2018), koje dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[4]

Umro je 3. aprila 2021. godine.[1]

Svesni smo da je život ciklus, satkan i od konačnog odlaska kao neminovnog. Evo, već druga godina epidemije kako smo posebno svesni te krhkosti postojanja. Ipak, neki od onih koji su nas napustili, nisu otišli u druge sfere u potpunosti. Njihovo ime, delo i zaostavština živeće zauvek.

Trećeg aprila 2021. godine fizički nas je napustio srpski istoričar i teoretičar umetnosti i kulture, filolog, filmolog, stripolog, novinar, prevodilac, izdavač, mediolog i književnik Žika Bogdanović. Iz priloženog se vidi da nas je poprilično zadužio.

Rođen daleke 1932. godine vrlo predano je ispratio kulturološki fenomen naših prostora. Retrospektiva njegovog rada je arhiv istorije u malom i enciklopedija ljubitelja umetnosti u širem smislu značenja. Njegove dopisničke reportaže donele su nam na dlanu Veliku Britaniju, Francusku, Kambodžu, Italiju, Egipat, Etiopiju, Sudan a bio je i stalni dopisnik iz SAD-a i Afrike.



Bogdanović je, možda ipak najpoznatiji po svojoj velikoj pasiji za stripom i vizuelnoj naraciji čiji je istaknuti teoretičar svetskog glasa. Osnovao je 1974. godine jedan od prvih teorijskih časopisa za strip u svetu „Pegaz, revija za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem“. Ovaj časopis je svakako jedan od naših najznačajnijih teoretsko istorjiskih zbirki kulture stripa.

Tokom svoje, slobodno možemo reći, životne karijere bavio se i filmom. Dobitnik je nagrade za filmsku kritiku „Beograd film“, godine 1962. dok je radio kao kritičar časopisa „Borba“ a bio je i direktor Jugoslovenske kinoteke. Kao kritičar časopisa „Nin“ bavi se televizijom, politikom kao reporter Tanjug-a, džezom kao urednik i voditelj serijala „Svet džeza“ na Radio Beogradu. Baveći se uredništvom uređivao je kulturu „Nin“-a, bio direktor izdavačkog zavoda Jugoslavija, glavni urednik mesečnika „Liberal“ kao i osnivač pa i glavni urednik zadužbine „Ateneum“. Njegova reč ispunjavala je stranice „Politike“, „Večernjih novosti“.

Osnivač je i urednik mnogih književnih edicija („Kentaur“, „Polaris“, Plava ptica“, „Zenit“, „Svetionik“, „Juče i sutra“,…) i naravno bavio se stripom. Autor je velikog broja stručnih knjiga kao i romana. Zatim pripovetki, zbirki poezije, putopisa, esejea, monografija i studija iz pomenutih oblasti. I jedan od prvih privatnih izdavača kod nas. Nakon povratka iz SAD (1968-69) više nije bio isti, postao je jedan od pionira koji hrabro utiru puteve ovdašnjoj recepciji svakojakih novih sredstava i tokova kako masovne tako i elitne komunikacije.



Među zbirkom od preko dvadeset naslova iz različitih oblasti posebno su istaknute one iz oblasti istorije i teorije stripa kao što su: Čudesni svet Đorđa Lobačeva (1975), Aleks Rejmond ili poslendji put kad smo bili mladi (1975), Umetnost i jezik stripa (1993), Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogratskog stripa 1934-1941 (2007).

Bio je član međunarodnog žirija Prix de la Presse koji dodeljuje nagradu za najbolje publicističko delo godine u Evropi.

Za ljubitelje fantastičnih žanrova posebna zahvalnost na kvalitetnom i predanom radu ide u slavu njegovih prevoda DŽ. R.R. Tolkina, Isaka Asimova, Karla Justava Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka kao i mnogih drugih.

Za svoj rad na polju strip teorije i istorije stripa nagrađen je (1983) nagradom „Andrija Maurović“ i nagradom „Maksim“ (1992). A za životno delo povelju „Vitez od duha i humora“ (2018) koju dodeljuje centar za umetnost stripa (Beograd) pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečiji kulturni centar „Beograd“.



Ovaj predani čovek, posvećen izgradnji svih vidova umetnosti u radnom duhu, stvarao je i doprinosio ne obazirući se na godine ili umor. Pritom, gospodin Bogdanović je jednom mesečno štampao knjigu o svom trošku isključivo. Zabeleženo je da je u svojoj 86. godini ne samo radio nego je i gledao da naštampa što više vrednih knjiga. Smatrao je da izdavaštvo danas živi od knjiga a da se treba živeti za knjigu. Iako u malim tiražima, u svom privatnom izdavaštvu „Ateneum“ on piše, prevodi i objavljuje koliko je to moguće. Neki od tih primeraka su u ukupnom zbiru od samo nekoliko komada. Izuzetno ih je teško naći. Bili su za prijatelje i Narodnu biblioteku Srbije.

Tokom teških godina za ove prostore, kad se o kulturi najmanje razmišljalo, on ipak pokušava da ostavi uzorke prevoda svetski značajnih dela kao seme koje će, kako je verovao lako sutra kopirati na presama. Mada, možda se možete obratiti lično izdavaču ukoliko baš želite neku od tih dragocenosti. Jer do masovnih štampanja nekih dela nije došlo još uvek (mahom su to prva napisana dela kakvog autora ili su prevedena na naš da kažemo najbolji mogući jezik). Jedan od poslednjih izdavačkih poduhvata „Ateneuma“ bio je roman „Putovanje na Arkturus“, engleskog pisca Dejvida Lindzija (prvi put objavljenog 1922) i eto do nas je stigao posle nekih sto godina. Zahvaljujući njemu postoji prevod ovog nepravedno zaobiđenog dela i primerak istog na srpskom jeziku u arhivi.

Svi znamo koliko je velika borba u našim nekako večitim prilikama da kultura opstane i zadrži nivo. Pomenuti roman koji ima preko 500 strana mnogi zapravo smatraju jednim od a ako ne i najznačajnijim proizvodom književnosti fantastike prve polovine prošlog veka. To potvrđuju autori kao što su Vels, Tolkin i Borhes koji ovog autora smatraju svojom pretečom.



Nakon zbirke vlastitih eseja o filmu („Slika, zvuk i boja: Rađanje i uspon filma koji govori“) kao i izbora filmskih kritičara Fransoa Trifoa („Filmovi mog života“) jedno od poslednjih ličnih ostvarenja su i njegova dva romana („Sećanja koja mi dolaze u san“ i „Kad smo bili pametni i nesrećni“). Na izvestan način ovo su romani ljubavne tematike ali i hronika naših sudbina tokom poslednjih pola veka. Što pokazuje koliki je bio opus interesovanja i šarenolikost Bogdanovićevog rada.

Ipak, možda najveću pažnju privlači jedno nesvakidašnje delo. Naime, bio je vrlo upućen u klasične mitove, pogotovo grčke i ovo delo je pažljivo pripremao godinama. Potpuno novo „čitanje“ grčkih mitova sa vrlo neobičnim pristupom. Iako je ostao pri klasičnim standardima za svoje „Antičke fantazije“ odabrao je pristup gde se sve menja a opet sve ostaje isto. Primera radi, Argonauti su zapravo bili izaslanici-obaveštajci prvih snevača o velikom grčkom carstvu čije će stvaranje započeti osnivanjem Olimpijskih igara a okončati sa pohodom Aleksandra Velikog.

Da je uložio sebe celog i sav svoj život u pokušaj da nam otvori vrata sveta a da nas tom istom svetu prestavi nije sporno a pohvale i nagrade njegovom trudu dolazile su kako od domaćih, tako i od inostranih stručnih ljudi iz područja akademske ali i popularne kulture i to najviših priznatih intelektualnih i obrazo