Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Bogdanović, Bogdan, 1922-2010 = Богдановић, Богдан, 1922-2010
Наслов Krug na četiri ćoška : demonijačka rasprava o okultnom poreklu pitagorejskih utopija propraćena ponoćnim razgovorima dvojice pitagorejskih disidenata sa pridodatim epilogom i iscrpnim bibliografskim komentarom i dovoljnim brojem dijagrama i nacrta / Bogdan Bogdanović
Врста грађе есеј
Језик српски
Година 1986
Издавање и производња Beograd : Nolit, 1986
Физички опис 669 str. : ilustr. ; 21 cm
Збирка Književnost i civilizacija
ISBN 86-19-00406-9
Напомене Bibliografski komentar: str. 529-[670].
Предметне одреднице Gradovi utopije


Za knjige Bogdana Bogdanovića kažu da su uvek izvan uobičajenih serija. Doista, pisac se i ovog puta upustio u gotovo neverovatnu avanturističku potragu zaokultnim obrascima utopijske svesti. Zabasao je u pradavne demonološke spekulacije orfejaca i pitagorejaca koji su verovali da njihov liturgijski znak — kyklos tetragonos, opisan oko zajednica, gradova, država — može garantovati rajsku sudbinu na zemlji ili, utešno, bar na nebu. Dalje pretrage vodile su ka Sokratu i Platonu (na čijim se neimarskim kružnoćoškastim idejama Bogdanović zadržava s posebnim zadovoljstvom), da bi se zatim nastavile, i preko neopitagorejaca, gnostičara i manihejaca pristigle do Jovana Bogoslova, Avgustina, Al-Mansura, pa i do Dantea, do Filareta, Mora, Rablea, Stiblina, Roberta Bertona, sve do Svifta, do baroknih crtača i vojnih graditelja i, najzad, i do socijalista utopista.
U neobičnom i riskantnom poduhvatu, Bogdanoviću je svakako pripomoglo i lično graditeljsko »mistično iskustvo«, ali mu je na ruku išla i njegova šokantna imaginacija, uvek spremna da bez ostatka razoruža skepsu čitaočevu. Primamo, tako, kao nešto sasvim prirodno, kad Bogdanović bez ustručavanja protegne diskurs »o okultnom poreklu pitagorejskih utopija« na dve i po hiljade godina i, još od prvih stranica svoje knjige, uvede u dijalog dvojicu konspirativnih beogradskih ponoćnih šetača, pitagorejce u dijaspori, razočarane pitagorejce, doduše. Jedinstveni tractatus daemoniacus, među čije paragrafe nisu slučajno zalutali ni Rable ni Svift, naseljen je ne samo ličnim autorovim jezičkim drskostima, već i tajanstvenim, ali na svoj način i mudrim metalingvističkim demončićima koji, kao što znamo, obično prate njegove tekstove i izlaganja. Pa i to je razlog, pored ostalog, što se ova zapanjujuća knjiga nekom drugom i drukčijem, ili čak o neko »trećem čitanju sveta« — čita ne samo lako, već i sa retkom, ustreptalom radoznalošću.