Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Milijana Simonović SUSRETI poetička preplitanja dela Save Šumanovića i Rastka Petrovića

Šid, 2017.
Udžbenički format, 168 ilustrovanih strana.

Nova knjiga.

„U kontkestu polidimenzijalnog mapiranja umetničkog stvaralaštva Rastka Petrovića (1898–1949) i Save Šumanovića (1896–1942), važno je imati na umu sve umetničke pojave, ideje i tekovine koje čine umetničku atmosferu prvih decenija dvadesetog veka, kako na domaćoj, tako i na evropskoj sceni. Različitih karaktera, senzibiliteta, porekla, vaspitanja, obrazovanja, iskustva i umetničkih medija kojima svoju umetnost izražavaju, sudbinski po njihove živote, ali prvenstveno po njihovu umetnost, dva umetnika sreću se u Parizu 1921. godine, u kulturnoj i umetničkoj prestonici avangardne Evrope. Pariz je ostao gotovo fizički netaknut za vreme Prvog svetskog rata, i to je dobrim delom uslovilo silovitu i neometanu ekspanziju novih misli, dela i ideja kao izraza vizije neograničene slobode. A taj grad je tu slobodu osvajao i živeo ju je kao ni jedan drugi. Iz današnje istorijske perspektive čini se da je tada, u posleratnom Parizu, suštinski osvojeno mnogo više umetničke, kreativne, moralne, seksualne i svake druge slobode nego ikada kasnije u raznim revolucijama koje su u svom imenu imale neki određujući atribut. Pariz postaje stecište najboljih umetnika tog vremena, u njemu nalaze inspiraciju i učitelje najkreativniji i najintelektualniji pojedinci iz cele Evrope. Pored raskošnog književnog nasleđa koje se čuva u bibliotekama, nesagledivog likovnog blaga koje se čuva u muzejima, Pariz je tada, u godinama o kojima je reč, i mesto života i rada Gijoma Apolinera, najvećeg Rastkovog duhovnog uzora i Andre Lota, najvećeg Savinog učitelja slikarstva.
Budućnost je, iako s teškim bremenom prošlosti, izgledala blistavo, slobodno i bez granica. I upravo tu, na boemskom Monparnasu, počinje najznačajnije, najplodonosnije, najinspirativnije i trajno umetničko i poetičko povezivanje dvojice umetnika. Prepoznale su se i privukle dve umetničke energije, jedna vrlo ekscentrična, ekscesna i ekstrovertna i druga izrazito senzibilna, fokusirana i dosledna. Povezanost će važiti i biti živa i onda kada susreta i kontakta više ne bude. Umetnosti same će korespondirati i u odsustvu umetnika samih. Otisnute jedna u drugoj, dve gotovo istovetne umetničke filozofije i dve kreativne koncepcije različitih umetničkih medija koegzistiraju zajedno kao svojevrsni treći entitet.“

Sava Šumanović, Rastko Petrović