Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Odlično očuvano, retko u ponudi, tekst na nemačkom jeziku

Наслов Radauš / [tekstovi Ljubo Babić, Vanda Ekl, Jure Kaštelan, i Matko Peić ; pjesme Jure Kaštelan i Miroslav Krleža]
Врста грађе стручна монографија ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик хрватски
Година 1965
Издавање и производња Zagreb : Grafički zavod Hrvatske, 1965
Физички опис 150 str. : ilustr. ; 31 cm
Други аутори - особа Бабић, Љубо
Екл, Ванда
Каштелан, Јуре
Пеић, Матко
Предметне одреднице Radauš, Vanja, 1906-1975 – Kritički katalog
УДК 730.071 Радауш

Вања Радауш
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Вања Радауш
VANJA RADAUS.jpg
Вања Радауш
Датум рођења 29. април 1906.
Место рођења Винковци
Аустроугарска монархија
Датум смрти 24. април 1975. (68 год.)
Место смрти Загреб
СФР Југославија
Вања Радауш (Винковци, 29. април 1906 — Загреб, 24. април 1975) је био хрватски вајар, сликар и писац.


Садржај
1 Биографија
2 Вајарско стваралаштво
3 Рушење Радаушевих споменика
4 Извори
5 Фото галерија
6 Литература
7 Спољашње везе
Биографија
Студирао је на Академији у Загребу. Излагао је од 1931. а 1932. је постао члан групе Земља. У првом раздобљу стваралаштва стварао је под утицајем Родена и Бурдела.

Имао је више самосталних изложби у Загребу, Београду, Ријеци, Љубљани и Сплиту. Учествовао је у великом броју скупних изложби Савеза ликовних уметника Југославије, Удружења ликовних уметника Хрватске, Бијенала у Венецији, Међународној смотри вајарства у Арнему, Тријенала у Београду, Бијенала скулптуре на отвореном у Антверпену, „Изложби уметника партизана“ у Загребу, Шибенику и Задру, изложби „Сликарство и вајарство народа Југославије 19. и 20. века“ у Београду, Загребу, Љубљани, Варшави, Москви, Лењинграду, Братислави, Прагу, Кракову, Будимпешти, те на низу других репрезентативних манифестација.

Био је активни учесник Народноослободилачке борбе, што се особито одразило на његово ликовно стваралаштво. За време рата био је изабран за члана Президијума ЗАВНОХ-а.

Радаушево стваралаштво такође су обележили његови стваралачки циклуси „Тифусари“ (1956-59), „Panopticum Croaticum“ (1959-61), „Човек и крас“ (1961-63), „Крвави фашник“ (1966), „Апстрактне форме“ (1966-68), „Затвори и логори“ (1969), те „Ступови хрватске културе (1969-75).[1] Од 1936. је стварао серију цртежа Dance macabre.

Деловао је и као педагог и то од 1940. године као наставник на Обртној школи у Загребу. Године 1947. добио је назив мајстора кипара и поверено му је вођење Мајсторске радионице. Исте је године постао и редовни члан „Југославенске академије знаности и умјетности“ у Загребу. Издане су му две монографије у Загребу 1963. и 1965. године.

За свој рад примио је већи број награда и признања и то награде Владе ФНРЈ, Владе НР Хрватске, награде „Владимир Назор“ у Загребу, награда АВНОЈ-а у Београду и остале.

Вајарско стваралаштво
Нека од значајнијих Радаушевих дела су:

„Споменик устанку“ (1950), Пула
„Споменик устанку народа Хрватске“ (1950), Срб; ; уништен 1995, обновљен 2010. године
„Петрица Керемпух и галжењаки“ (1955), Загреб и Доња Стубица
„Споменик жртвама фашизма“ (1956), Јадовно
Циклус „Тифусари“ (1956-1959)
Циклус „Panopticum Croaticum“ (1959-1961)
Споменик „Бомбаш” у Земуну
Рушење Радаушевих споменика
Неки Радаушеви споменици у Хрватској, посвећени палим борцима НОБ-а и жртвама фашизма, уништени су 1990-их година:

Споменик устанку народа Хрватске у Србу; минирали га припадници Хрватске војске након операције „Олуја“, обновљен 2010. године
Споменик палим борцима и жртвама фашизма у Карловцу; подигнут је 1955. године, а 1991. уништен минирањем; скулптуре су однесене, а зид унакажен графитима
Споменик борцима НОБ-а у Кореници; срушили га припадници Војске Републике Српске Крајине[2]
Споменик палим борцима и жртвама фашизма у Одри Сисачкој; подигнут 1948, срушен 1991./92. године; на његовом месту подигнут крст с натписом: Живот положен за домовину Хрватску је вјечан. Спомен подижу: ХДЗ - мјесни одбор, ХКУД „Хрватско срце“ и ХНК „Зрински“ Одра[2]
Споменик народном хероју Јовану Маринковићу Иви у Ораховици; подигнут 1952. године, срушен одлуком ХДЗ-овске власти[2]
Извори
„Vecernji.hr - Trideset sjajnih portreta kipara koji je obilježio 20. stoljeće, Kultura, likovnost”.
Рушење антифашистичких споменика у Хрватској 1990-2000. „САБАРХ“, Загреб 2002. година.

Vanja Radauš
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigacijuIdi na pretragu

Vanja Radauš: Bacač diska (bronca, postavljen 1957. kraj križanja Maksimirske ceste i Svetica u Zagrebu.)

Grob Vanje Radauša na Mirogoju
Vanja Radauš (Vinkovci, 29. travnja 1906. - Zagreb, 24. travnja 1975.), hrvatski kipar, slikar i pisac.

Studirao u Zagrebu na Akademiji. Izlaže od 1931., 1932. postaje članom grupe Zemlja. U prvom razdoblju (1932.-43.) stvarao pod utjecajem Rodina i Bourdellea. Od 1936. radi seriju crteža "Dance macabre" a 1937. decalcomanije koje prethode našoj nefigurativnoj umjetnosti lirske orijentacije...

Bavio se književnošću.

Vanja Radauš je na nagovor skladateljice Ivane Lang izradio kip Vatroslava Lisinskog koji se i danas čuva u Glazbenoj školi Vatroslava Lisinskog u Zagrebu.


Sadržaj/Садржај
1 Pjesništvo
2 Poveznice
3 Izvori
4 Vanjske poveznice
Pjesništvo
Nekoliko pjesama Vanje Radauša je uglazbila skladateljica Ivana Lang.[1]


Ciklus Bezimenoj (op.75):

Da li se svjetovi gase
Da li je ovo oblak u mojoj sobi
Svejedno da li su pravci krivulje
Prošla je godina
te pjesmu Prosula se sunčina (op.85), i Lisinskom (op.65).


Petrica i galženjaki (bronca), 1973., Dvorac Oršić u Gornjoj Stubici
Poveznice
Pobuna Hrvata u mjestu Villefranche de Rouergue, skulptura
Izvori
'Muzički informativni centar'
Vanjske poveznice
Poštanska markica i biografija na
Commons-logo.svg
Vanja Radauš na Wikimedijinoj ostavi
Šablon:Mrva-biogj

Kategorije: Rođeni 1906.Umrli 1975.Hrvatski slikariHrvatski kipari