Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Deanović, Ana
Čorak, Željka
Наслов Zagrebačka katedrala / tekst Ana Deanović, Željka Čorak ; fotografije Nenad Gattin
Врста грађе књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик хрватски
Година 1988
Издавање и производња Zagreb : Globus : Kršćanska sadašnjost, 1988
Физички опис 369 str. : ilustr. ; 24 cm
Други аутори - особа Gattin, Nenad
Pejaković, Mladen
Збирка Monumenta artis Croatiae. Niz Katedrale : monografije ; 1
ISBN 86-397-0020-6 (Pl. s omotom)
Напомене Na omotnoj traci: U povodu 900 godina zagrebačke biskupije i katedrale
Štampano dvostubačno
Tiraž 4.000
Beleške
Str. [373]: Nenad Gatin (1930-1988) / Mladen Pejaković
Izvori i bibliografija o zagrebačkoj katedrali: str. 88-90.
Предметне одреднице Zagreb – katedrala – 11-19 v
УДК 726.6(497.13)"10/1

Загребачка катедрала
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Катедрала Узнесења блажене Дјевице Марије и светих Стјепана и Ладислава
Cathedral of the Assumption of Mary in Zagreb.jpg
Основни подаци
Оснивање од 13. века, реконструкција 1880.-1906.
Место Coat of arms of Zagreb.svg Загреб
Хрватска Хрватска
Катедрала Узнесења блажене Дјевице Марије и светих Стјепана и Ладислава, познатија као Загребачка катедрала, је једна од најзначајнијих и највећих хрватских културно-историјских грађевина. Задња реконструкција је започета 1880, а завршена је 1906. године. Катедрала се налази у Загребу и религија којој припада је католицизам. У земљотресу који је погодио Републику Хрватску, у марту 2020. године тешко страдала, оштећен је врх јужног торња.



Садржај
1 Историја
2 Галерија
3 Референце
4 Спољашње везе
Историја
Загребачка катедрала је најпре била мала црква, сагрђена између 9. и 11. века. Загребачку бискупију је основао Ладислав I, у 1094. години.[1] Загребачка катедрала је била саграђена у романско-готичком стилу, али су је у 1242. години срушили Татари. Катедралу је касније у 13. веку бискуп Тимотеј обновио, у готском стилу. У 16. веку је катедрала била окружена кулама и зидинама, а између 1633. и 1641, је добила ренесанси торањ, по пројекту Ивана Албертала. Пожари су је више пута уништавали, али највећи ударац је добила током земљотреса у Загребу 1880. године.[2] Након земљотреса катедралу је реконструисао Херман Боле у неоготичком стилу. У 1990. години, је била окружена металном мрежом скела. Стари сатови су скинути а постављени су сатови пречника 3м и 20цм, с тежином око 600кг, а за изградњу ових сатова је било потрошено 8 тона бронзе и месинга.

Галерија

Слика катедрале на крају 19. века



Унутрашњост катедрале - поглед према олтару



Загребачка катедрала из ваздуха



Главни улаз

Референце
Ivan Kampuš, Igor Karaman, Tisućljetni Zagreb, Školska knjiga, Zagreb. 1994. ISBN 978-953-0-60584-8. стр. 21, 29.
Zagrebačka katedrala u potresu 1880. i njezina današnja obnova
Спољашње везе
Загребачка катедрала на Викимедијиној остави.
Загребачка катедрала
Категорије: Саборни храмовиГорњи град – МедвешчакКатолицизам у ХрватскојЦркве у ХрватскојГрађевине у ЗагребуТуризам у Загребу

Zagrebačka katedrala
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigacijuIdi na pretragu
Zagrebačka katedrala
{{{opis_slike}}}
Lokacija Zagreb, Hrvatska
Koordinate 45°48′52″N 15°58′47″E / 45.81444°N 15.97972°E
Arhitekt Hermann Bollé (Friedrich von Schmidt)
Godine izgradnje 1880. - 1906.
Renoviran 1990. - 1997.
Religija Katoličanstvo
Patron Sveta Marija
Arhitektonski stil neogotika
Materijal cigla, kamen
Dimenzije 77 x 48,20 x 108 m
Zagrebačka katedrala punim nazivom Katedrala Uznesenja Blažene Djevice Marije i svetih Stjepana i Ladislava je neogotička bazilika u Zagrebu, smještena je na Kaptolu. Zagrebačka katedrala je najveća hrvatska sakralna građevina, duga 77 m, široka 48,2 m, visoka 108 m, a u njezinu unutrašnjost površine od 1617 m² može stati 5000 ljudi.[1]


Sadržaj/Садржај
1 Historija crkve
2 Orgulje
3 Izvori
4 Vanjske veze
Historija crkve
Pretpostavlja se da je na mjestu današnje katedrale, stajala mala crkvica sagrađena negdje između 9. i 11. vijek, čija se daljnja sudbina ne zna. Ono što se pouzdano zna, je da se ubrzo nakon osnivanja Zagrebačke biskupije (oko 1094.) počelo se s gradnjom veće romaničke crkve, ali kako se gradnja oduljila (trajala je do 1217.) građevina je dobila i gotička obilježja.

Za provale Tatara 1242.[2] teško je oštećena, pa ju je biskup Timotej (1263. – 1287.) počeo temeljito restaurirati u gotičkom stilu.[2] Obnova je nastavljena i kroz 14. i 15. vijek, a u 16. vijeku je i utvrđena zidinama i kulama, da bi svoj konačni izgled dobila u 17. vijeku kad je uz nju izgrađen masivni renesansni zvonik.[2]


Zagrebačka katedrala prije potresa 1880.
Više put je stradala od požara, ali je njen definitivni kraj bio veliki potres 1880.[2] kad je zaključeno da joj je statika toliko narušena da ju je bolje srušiti i podići novu građevinu na njezinom mjestu.

Nacrti za izgradnju nove katedrale naručeni su kod bečkog eksperta za neogotiku Friedricha von Schmidta. On ih je napravio, ali kako nije mogao doći u Zagreb, poslao je svog mladog asistenta Hermanna Bolléa. koji je od 1880. do 1906. podigao građevinu, temeljno izmjenivši projekt Schmidta, tako da je današnja trobrodna katedrala sa dva vitka tornja i visokim krovištem, zapravo njegovo djelo.


Katedrala za vrijeme gradnje oko 1900.
Temeljito je preuređen i enterijer bazilike, izbačeni su stari barokni oltari i podignuti novi, umjesto starih grobnica biskupa i plemstva sagrađena je nova grobnica iza glavnog oltara. U njoj su sahranjeni; Petar Zrinski i Fran Krsto Frankopan, nakon što su njihovi posmrtni ostatci preneseni 1919. iz Bečkog Novog Mjesta. Tu su i grobnice posljednja tri zagrebačka nadbiskupa: Alojzija Stepinca, Franje Šepera i Franje Kuharića.[2]

Više galerije tornja su bile zatvorene 1938. zbog nekoliko samoubojstava.[3]

Orgulje
Njemačka tvrtka E.F. Walcker je izgradila orgulje zagrebačke katedrale 1855. godine s 52 registra. Tada glazbalo je imalo tri manuala s pedalom. Nakon nekoliko pregrađivanja orgulje danas imaju 78 registra na četiri manuala s dispozicijom (2005. g.)[4]:

I. manual C–a3
1. Prinzipal 16′
2. Tibia 16′
3. Diapason 8′
4. Gemshorn 8′
5. Copula 8′
6. Gamba 8′
7. Dolce 8′
8. Flöte 8′
9. Nasard 5 1/3′
10. Oktave 4′
11. Copula minor 4′
12. Dolce 4′
13. Quinte 2 2/3'
14. Superoktav 2'
15. Blockflöte 2'
16. Mixtur VI 2 2/3'
17. Zimbel IV 1 1/3'
18. Fagott 16'
19. Trompete 8'
II. manual C–a3
20. Bourdon 16′
21. Principal 8′
22. Copula 8′
23. Viola d'amour 8′
24. Flauto 8′
25. Salicional 8′
26. Diapason 4′
27. Traversflöte 4′
28. Superoktav 2′
29. Quinte 1 1/3'
30. Sesquialter II 2 2/3'
31. Cornett V 8′
32. Scharff IV 1′
33. Vox humana 8'
34. Schalmey 4'
Tremulant
III. manual C–a3
35. Quintatön 16′
36. Geigenprinzipal 8′
37. Fugara 8′
38. Hohlflöte 8′
39. Dulciana 8′
40. Aeoline 8′
41. Voix celeste 8′
42. Flauto amabile 4′
43. Viola 4′
44. Nasard 2 2/3′
45. Flautino 2′
46. Mixtur IV 2 2/3′
47. Physharmonica 8′
48. Oboe 8'
49. Trompete harmon 8′
IV. manual C–a3
50. Hornprinzipal 8′
51. Traversflöte 8′
52. Viola 8′
53. Unda maris 8′
54. Ital. Prinzipal 4′
55. Blockflöte 4′
56. Nasard 2 2/3'
57. Schwiegel 2′
58. Sifflöte 1′
59. Terzian II 1 3/5'
60. Großmixtur VI
61. Tuba magna 16'
62. Tuba mirabilis 8'
63. Vox humana 8'
64. Clairon 4'
Tremulant
Pedal C–f1
65. Grand Bourdon 32′
66. Prinzipalbass 16′
67. Subbass 16′
68. Violonbass 16′
69. Octavbass 8′
70. Hohlflötenbass 8′
71. Violoncello 8′
72. Flöte 4′
73. Cornett IV 5 1/3′
74. Bombardon 32′
75. Tuba 16′
76. Posaune 8′
77. Clarine 4′
78. Singend Kornett 2′
Spojnice:

I/P, II/P, III/P, IV/P,
Super I/P, Super II/P, Super III/P, Super IV/P,
II/I, III/I, IV/I, Sub I, Sub II/I, Sub III/I, Sub IV/I,
Super I, Super II/I, Super III/I, Super IV/I,
III/II, IV/II, Sub III/I, Sub IV/II, Super IV/II,
IV/III, Sub IV/III, Super IV/III
999-struki generalni slagar, dvostruki razdijeljeni slagar, sekvencer naprijed i nazad, automatični pedal, Crescendo, način isključenih generalnih jezičnih registra, način isključenog ručnog registranja, način pojedinačno isključenih jezičnih registra, Tutti, Pleno, Schweller III, Schweller IV.
Pneumatični sustav s čunjima uz elektropneumatično upravljanje trakture.

Izvori
"Zagrebačka katedrala" (hrvatski). Glas Koncila. Pristupljeno 29. 11. 2012.
"Povijest katedrale " (hrvatski). Glas Koncila. Pristupljeno 29. 11. 2012.
"Vreme", 6. dec. 1938 (ćirilica)
Orgulje Zagrebačke katedrale 23. 11. 2017.
Vanjske veze
Commons-logo.svg
Zagrebačka k