Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

Naučna monografija
Cena knjige bitno smanjena
Povez : mek
Broj strana :251
Udžbenički format

Prirodne katastrofe sve ozbiljnije ugrožavaju bezbednost savremenog čovečanstva. Ne samo da je, poslednjih decenija evidentan trend povećanja broja, nego je prisutno i povećanje njihove destruktivnosti. To za posledicu ima i povećane ljudske gubitke, materijalnu i nematerijalnu štetu. Istorijski posmatrano, pravo na obrazovanje o prirodnim katastrofama u prošlosti nije bilo afirmisano i priznavano. Međutim, sa XXI vekom, uloga takvog vida obrazovanja je postala nedvosmisleno jasna i priznata. Sam značaj obrazovanja u tom cilju je prepoznat u mnogim međunarodnim konvencijama, sa jasnim naglašavanjem da škole, porodice i lokalne zajednice igraju odlučujuću ulogu u smanjenju ozbiljnosti posledica nastalih prirodnim katastrofama, kroz proces razvijanja svesti i znanja o prirodnim katastrofama. U pogledu smanjenja rizika od katastrofa, škole bi trebalo da postanu sve značajniji subjekti kreiranja i unapređenja bezbednosne kulture mladih, što se odnosi i na njihovo osposobljavanje za reagovanje u prirodnim katastrofama. One bi morale da igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju osnovnih informacija kako se zaštiti prilikom prirodnih katastrofa. Generalno, porodice i lokalne zajednice se dobro bore sa katastrofama koristeći svoja znanja i iskustva koja su stekli sa prošlim takvim situacijama. Obrazovanje u vezi sa katastrofama je za porodicu i lokalnu zajednicu usmereno ka razvijanju sposobnosti da prepoznaju karakteristike takvih pojava, da zaštite sebe i druge, odnosno da adekvatno odreaguju u datom momentu Predmet naučne monografije predstavlja ispitivanje povezanosti određenih faktora (pol, starost, obrazovanost i zaposlenost roditelja, članovi porodice sa kojima se živi, strah i škola/porodica) sa znanjem i percepcijom o prirodnim katastrofama (litosferske, hidrosferske, atmosferske i biosferske). S obzirom na usmerenost istraživačkog dizajna na utvrđivanje prirode i jačine povezanosti ispitivanih faktora sa znanjem učenika, istraživanje ima eksplikativni cilj. Naime, autori koriste metod anketiranja učenika kako bi identifikovali i opisali faktore uticaja na znanje i percepciju o prirodnim katastrofama. U istraživanju korišćen je posebno konstruisani instrument koji je sadržao 7 pitanja koja se odnose na nezavisne varijable (pol, godine, obrazovanje majke i oca, zaposlenost roditelja, članovi domaćinstva sa kojima se živi, prosečna ocena u školi) i 20 pitanja koja se odnose na znanje i percepciju učenika o prirodnim katastrofama, odnosno o poplavama (pitanja u vezi: znanja, percepcije i poznavanja bezbednosne procedure reagovanja, straha, informisanosti u okviru škole i porodice, posledica, želje da se više nauči, osećanja zaštićenosti u školama, obuke, uvođenja predmeta, načina i želje za sticanjem informacija, iskustva sa poplavom itd.). Imajući u vidu geoprostor Srbije, istraživanje se bazira samo na geoprostoru Beograda, tako da se zaključci mogu generalizovati samo na populaciju učenika srednjih škola sa tog područja. S obzirom na evidentan nedostatak obrazovanja o prirodnim katastrofama u Srbiji, rezultati istraživanja se mogu iskoristiti prilikom kreiranja strategija obrazovnih programa, što bi doprinelo unapređenju bezbednosne kulture mladih. Rezultati istraživanja ukazuju na potencijalne modalitete uticaja na učenike srednjih škola kako bi nivo percepcije i znanja o poplavama dostigao veću vrednost. Cilj naučnog istraživanja predstavlja naučna deskripcija i eksplikacija povezanosti različitih faktora sa znanjem učenika o prirodnim katastrofama. Naučna monografija je sistematizovana u dva dela: teorijski i istraživački. U sklopu teorijskog dela, autori se bave fenomenologijom prirodnih katastrofa i ulogom obrazovanja u smanjenju rizika od prirodnih katastrofa. Autori posebnu pažnju pridaju teorijskom razmatranju pojmovnog određenja i klasifikaciji prirodnih katastrofa, kao i ulozi škola, visoko-obrazovnih instituacija, porodice i lokalnih zajednica u smanjenju rizika od prirodnih katastrofa. Istraživački deo naučne monografije, pored metodološkog okvira sastoji se od četiri celine: znanje i percepcija učenika srednjih škola o litosferskim, hidrosferskim, atmosferskim i biosferskim katastrofama. U okviru navedenih celina, za svaku od pojedinačnih katastrofa daje se pregled rezultata opisnih statističkih pokazatelja i ispitivanja povezanosti određenih faktora sa znanjem i percepcijom učenika o prirodnim katastrofama.