Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Dosta dobro
• Materijal Staklo
• Originalnost Original
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Josef Hospodka za Sklárna Chřibská: Sommerso činija

Dimenzije

Visina: 10 cm
Dužina: 29 cm
Širina: 5 cm

Težina: 1100 g

Verovatno vreme proizvodnje: 1960-1969. g.

Mestimično veoma sitni tragovi u skladu s upotrebom.

Josef Michael Hospodka (Jozef Mihael Hospodka, 1923-- 1989) jedan od najpoznatijih čeških dizajnera stakla u 20. veku. Rođen je u mestu Švihovo. Državnu grafičku školu u Pragu pohađao je 1938-1940. godine. Nastavio je studije na Školi primenjenih umetnosti kod profesora J. Holečeka 1940-1945. godine.
1952. godine postao je nastavnik u stručnoj staklarskoj školi u mestu Nový Bor (Novi Bor), jednom od centara češke staklarske industrije, gde je rukovodio odeljenjem za rezano staklo. Pedagošku karijeru je nastavio u staklarskoj školi u mestu Chřibská (Hribska), u kojem se nalazi najstarija aktivna fabrika stakla u Evropi. Hospodka je u prvoj polovini 1950-ih vodio subotnje staklarske kružoke, u kojima su pod njegovim vođstvom modelovane osnovne kolekcije Chřibsky metalurškog stakla. Proizvodnja tog gusto oblikovanog stakla nije u potpunosti počela u fabrici „Sklárna Chřibská“ (Hribska fabrika stakla) sve do 1956. godine, kada je puštena u rad nova staklarska peć sa četiri posude.
1978. godine Hospodka je postao glavni projektant nacionane kompanije „Borské sklo“ (Borsko staklo), a od 1960. do 1964. godine bio je i direktor ove državne kompanije.
Od 1970. do 1985. Hospodka je bio direktor Srednje industrijske škole za staklo u mestu Kamenický Šenov (Kamenički Šenov). Posle toga, do svoje smrti 1989. godine bio je umetnik u fabrici „Crystallex“ u Chřibskoj.

“Sommerso” (na italijanskom: "potopljen") je tehnika u proizvodnji muranskog stakla koja se koristi za stvaranje nekoliko slojeva stakla (obično sa različitim kontrastnim bojama) unutar jednog objekta, dajući iluziju „uronjenih“ boja koje leže jedna na drugu bez mešanja. Ovo se postiže spajanjem različitih slojeva stakla kroz toplotu i uzastopnim potapanjem u posude od rastopljenog stakla u boji, pre duvanja stakla u traženu formu. Spoljni sloj je često bezbojan. Ova tehnika je veoma prepoznatljiva: odlikuje se spoljnim slojem bezbojnog stakla i debelim slojevima obojenog stakla unutar njega, kao da je velika kap boje uhvaćena unutar providnog stakla.
Po nekim navodima tehniku je prvobitno razvio Carlo Scarpa (Karlo Skarpa) u staklarskoj kompaniji “Venini & Co.” 30-ih godina XX veka. Po drugim izvorima to je izveo u isto vreme Antonio Da Ross (Antonio Da Ros) a po trećima tehniku je usavršio pozati proizvođač stakla Paolo Venini. Ipak, tehniku je svetski poznatom učinila kuća “Seguso Vetri d’Arte” i njen umetnički direktor od 1937. do 1963. godine, Flavio Poli. Kuća Seguso je otkrila mnoge varijacije ove tehnike, koje su uključivale dodavanje zlatnog lista, minerala ili stakla u obliku mehurića, što je sve dalo njihovim komadima prelivajući zlatni efekat. Od tada je mnogo drugih fabrika u regionu Murano i u čitavoj Evropi proizvodilo komade u ovom stilu, i teško je biti siguran u proizvođača ako nema etiketa ili potpisa.