Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Odlično
• Materijal Porcelan
• Originalnost Original
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

AFRED MEAKIN-Četiri zidna tanjira "Old Willow" (1930+)
Svi tanjiri imaju kuke za kačenje na zid.

Dekor "Old Willow" je verzija klasičnog dekora "Blue Willow" fabrike "Alred Meakin" .

Dimenzije

Prečnik: 7,5 cm
Visina: 1,5 cm

Ukupna težina: 900 g

Žig na dnu:

Old Willow (iznad crteža mosta i tri osobe koje ga prelaze, deo dekora sa lica tanjira)
Alfred Meakin
England

Fabrika “Alfred Meakin (Tunstall) Ltd.” proizvodila je seriju “Old Willow” od 1930. godine.

Kompanija “Alfred Meakin Ltd” osnovana je 1875. godine. Alfred Meakin (Alfred Miken) bio je brat Jamesa and Georgea Meakina (Džejms I Džordž Miken), koji su vodili veliku fabriku keramike u mestu Hanley, Stoke-on-Trent (Hanli, Stouk-on-Trent). Umro je 1904. godine a posao je preuzeo njegov sin Alfred James (Alfred Džejms), koji je umro samo četiri godine kasnije. Alfredov stric Robert Johnson (Robert Džonson) kupio je kompaniju za svog sina Stuarta Johnsona (Stjuart Džonson), a od 1913. preimenovana je u “Alfred Meakin (Tunstall) Ltd.” Fabrika je ostala u rukama porodice Johnson sve do 1976. godine kada je postala deo “Myott-Meakin Ltd”. Obe fabrike 1991. godine preuzela je “Churchill Group”.

Dekor “WILLOW” (engl. vrba, u SAD uobičajen naziv je Blue Willow, plava, tj. žalosna vrba) je karakterističan i složen dekor porcelana, nastao pod kineskim uticajem. Postao je popularan krajem XVIII veka u Engleskoj, kada su ga, u standardnom obliku, razvili engleski umetnici oslikavanja keramike, kombinujući i prilagođavajući motive inspirisane ručno oslikanim primercima porcelana uvezenog iz Kine. Dekor se pojavio upravo u vreme kada je počela masovna proizvodnja posuđa dekorisanog graviranjem i štampom, umesto dotadašnjeg ručnog oslikavanja.
Dekor sdrži standardizovane elemente: jezero, ostrvo, čamac, tri osobe koje prelaze most, drveće žalosne vrbe i kineskog bora, ogradu. Da bi se promovisala prodaja, izmišljene su različite priče na osnovu ovih elemenata dizajna. Najpoznatija je zasnovana na japanskoj bajci “Zelena vrba” i njenim kineskim varijanatama. Prema njoj, bogati Tso-Ling imao je prelepu ćerku, Koong-se. Zaljubila se u očevog skromnog računovodstvenog pomoćnika, Changa. To je razljutilo njenog oca, koji je proterao mladića i sagradio visoku ogradu oko svog imanja kako bi razdvojio ljubavnike. Dogovorio je veridbu svoje ćerke sa bogatim i moćnim vojvodom, koji je stigao čamcem po mladu noseći kovčeg pun dragulja kao bračnu ponudu. Venčanje je rebalo da se održi na dan kad cvet počne da pada sa vrbe. Međutim, mladi računovođa, prerušen u slugu, neprimećeno je ušao u palatu, i ljubavnici su pobegli odnoseći dragulje. Izmakavši poteri, na vojvodinom brodu otplovili su na sigurno usamljeno ostrvo, gde su godinama živeli srećno. Chang je uspešno zarađivao za život kao pisac, ali je ustvari postao previše uspešan i njegova slava je doprla do ušiju Tso-Linga. Poslao je svoje ljude na ostrvo, ubili su Changa i zapalili kuću, u kojoj je nastradala i Koong-se. Bogovi, dirnuti njihovom nevoljom, pretvorili su ljubavnike u par golubova.