Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Dobro
• Materijal Porcelan
• Originalnost Original
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

FISCHER & MIEG - Set za toplu čokoladu "Luisa" (1918-1938)

Za 3 osobe.

Set se sastoji od 9 delova:

1 čajnik sa poklopcem (visina: 18 cm, dužina: 16,5 cm, širina: 8 cm, zapremina: 6 dl)
3 šoljice (visina: 4,5 cm, širina: 7 cm, širina otvora: 5 cm)
3 tacne za šoljice (prečnik: 11 cm, visina: 1 cm)
1 posuda za šećer sa poklopcem (visina: 8 cm, dužina: 13 cm, širina: 9 cm)
1 poslužavnik (dužina: 48 cm, širina: 27,5 cm, visina: 2 cm )

Ukupna težina: 2,4 kg
Na svim predmetima zlatna boja, naročito na ručkama i ivicama, značajno je izbledela - vidljivo je na slikama.

Žig na dnu čajnika:

Epiag (za „Erste Porzellan-Industrie AG“)
PIRKENHAMMER (oko krune ispred prekrštenih čekića)
LUISE
Czechoslovakia.

Žig na dnu poslužavnika:

PIRKENHAMMER (oko krune ispred prekrštenih čekića)
Czechoslovakia.

Fabrika porcelana „Fischer & Mieg“ koristila je žigove od 1918. do 1938. godine.

Žig na dnu posude za šećer:

EPIAG (za „Erste Porzellan-Industrie AG“)
PIRKENHAMMER (oko krune ispred prekrštenih čekića)
Czecho-slow.

Fabrika porcelana „Fischer & Mieg“ koristila je žig od 1920. do 1938. godine.

Na svim predmetima:

"Žig košnice"

Žig koji se pogrešno naziva “košnica” zapravo, kad se okrene na pravu stranu, simbolički predstavlja štit iz središta grba austrijske kraljevske porodice Habzburga. Njegova upotreba potiče od bečke fabrike porcelana „Kaiserlich Privilegierte Porcelain Fabrique” (Kraljevska privilegovana fabrika porcelana), koja je osnovana 1719. godine. Bečka fabrika nije označavala svoje proizvode, sve dok je 1744. godine nije kupila carica Marija Terezija, i u upotrebu je uveden žig sa elementima kraljevske kuće. Fabrika je zatvorena 1864. godine.
Žig košnice, međutim, nastavile su da koriste mnoge fabrike, i, zajedno sa ukrštenim mačevima fabrike iz Majsena, smatra se najčešće falsifikovanim žigom porcelana. Iako je većina tih falsifikata smišljena da prevari potencijalne kupce, nije svaka varijacija oznake košnice zamišljena kao falsifikat. Brojni proizvođači porcelana tokom godina su ugradili čuvenu oznaku košnice u žigove svojih proizvoda kao znak pažnje prema originalnoj bečkoj fabrici, ili na predmetima oslikanim stilom bečke fabrike, koji je postao veoma popularan krajem 19. i početkom 20. veka kod mnogih proizvođača u Nemačkoj i Austriji. Verovatno je to slučaj i kod ovih predmeta, jer su oslikani upravo u ovom stilu, a namera falsifikovanja radi zarade, što je često slučaj, očigleno ne postoji, jer fabrika „Fischer & Mieg“ koristi i svoje žigove na ovim proizvodima.

Fabriku porcelana pod nazivom "Friedrich Höcke" osnovali su Friedrich Höcke (Fridrih Heke) i Johann Gottlob List (Johan Gotlob List) 1803. godine u selu Pirkenhammer (Pirkenhamer, danas Březová, Češka), u regionu Bohemia.
Kupili su je 1811. godine Johann Martin Fischer (Johan Martin Fišer) i Christopher Reichenbach (Hristofer Rajhenbah) i promenili ime u "Fischer & Reichenbach". 1822. godine dobili su dozvolu za proizvodnju porcelana.
Posle smrti Martina Fischera, akcije je preuzela njegova supruga Sophie Friederike (Zofi Friderike), koja ih je prenela na sina Christiana (Hristian), nakon njegovog punoletstva 1831. godine. Christian je 1846. godine otkupio akcije Christophera Reichenbacha i postao jedini vlasnik fabrike.
1852. godine Ludwig von Mieg (Ludvig fon Mig) oženio se ćerkom Christiana Fischera, Vilhelmineom, i postao suvlasnik kompanije koja se sada zvala “K.K. priv. Porzellan Fabrik Fischer & Mieg“ (Keiserliche und Königliche privilegierte Porzellan Fabrik Fischer & Mieg, Carska i kraljevska privilegovana fabrika porcelana Fišer & Mig)”. Presudan uticaj na stil proizvoda iz Pirkenhammera imao je umetnik André Carriére (Andre Krier), kada je 1868. godine postao glavni dizajner i kompanija investirala u poseban studio za njega u Parizu 1874. godine.
Početkom XIX veka kompanija je proizvodila vaze, svećnjake, lampe, posuđe, skoro isključivio sa ekskluzivnim dekorom suvog cveća - Ilmenauer Strohblumenmuster. Nešto kasnije počela je i sa proizvodnjom figura od porcelana. Već 1824. godine proizvodi fabrike smatrani su najboljim na području Bohemie, i nagrađeni su zlatnom medaljom u Beču 1839. godine, bronzanom na svetskoj izložbi u Londonu 1857. godine, srebrnom medaljom na izložbi u Parizu 1878. godine.
Početkom XX veka fabrika je proizvodila lukcuzni porcelan, posuđe, umetnički porcelan. Posedovala je sopstveni pogon za dekoraciju, kao i za podglazurno bojenje kobaltnom bojom.
U periodu 1908. – 1918. godine vlasnici su bili Wilhelm i Viktor Maier (Vilhelm i Viktor Majer) , ali je zdržano staro ime kompanije.
Proizvodi fabrike bili su na svetskom glasu po kvalitetu, ali tvrdnja da su putnici na „Titaniku“ (barem u prvoj klasi) obedovali iz posuđa ove fabrike nikada nije potvrđena na pouzdan način. Bar za sada…
1918. godine fabrika je pripojena koncernu ÖPIAG (Österreichische Porzellan-Industrie AG), a 1920.godine koncernu EPIAG (Erste Porzellan-Industrie AG).
Posle Drugog svetskog rata fabrika je nacionalizovana i uključena u „Starorolský Porcelán“, u periodu od 1945. do 1958. godine, a zatim u „Karlovarský Porcelán“ 1958. godine. Trenutno posluje pod nazivom "Manufaktura Pirkenhammer I.S. Original Porcelan Fabrik Březová s r.o."