Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Dobro
• Godina 1901 - 1910.

Privremena vlada Jovana Avakumovića (formirana 11. juna 1903) sazvala je raspuštenu Narodnu skupštinu. Skupština je prihvatila ustav iz 1889. uz manje izmene. Tako je nastao ustav iz juna 1903. Narodna skupština je sredinom juna 1903. za kralja izabrala Petra I Karađorđevića. Posle nekoliko dana u Beograd je stigao novi kralj i položio zakletvu u Narodnoj skupštini na Ustav iz 1903.

Zbacivanje Obrenovića omogućilo je da se u Srbiji uvede parlamentarni režim u kome je sve važnije odluke donosila Narodna skupština. Zahvaljujući ustavu i liberalnim zakonima posle 1903. Srbija je postala jedna od država sa najvećim procentom stanovnika koji imaju pravo da glasaju na izborima (oko 70% odraslih muškaraca).

U septembru 1903. Radikalna stranka je na izborima za Narodnu skupštinu dobila većinu. Nešto manje je bilo poslanika Samostalne radikalne stranke. Nakon pada zajedničke vlade Save Grujića, Nikola Pašić je sastavio vladu bez predstavnika Samostalne radikalne stranke krajem 1904. Od tada do smrti (1926) Pašić je najčešće bio predsednik vlade ili ministar spoljnih poslova. Pašićeva vlada se održala do maja 1905. Od tada je predsednik vlade bio vođa samostalaca Ljubomir Stojanović. Od izbora 1906. Narodna radikalna stranka je imala apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini i vladala je samostalno ili u savezu sa, drugom po snazi, Samostalnom radikalnom strankom. Ipak, u političkom delovanju u Srbiji postojao je i snažan uticaj vojske. Narodna skupština je „kraljeubice” oslobodila odgovornosti, a novi kralj Petar I njih je zadržao u službi na dvoru. Zahtev iz Rusije da se izvrši istraga i kazne ubice nisu uvaženi. Kralj Petar I je morao istaknute zaverenike udaljiti sa dvora i dati im druge službe u maju 1904. Zbog toga na krunisanju kralja Petra I u Sabornoj crkvi u septembru 1904. u Beogradu nije bilo stranih državnika izuzimajući crnogorsko poslanstvo koje je doveo prestolonaslednik Danilo.

Istovremeno, u spoljnoj politici Srbija je popravljala svoje odnose sa članicama Antante, a pogoršavala sa Centralnim silama. Ovo popravljanje odnosa Srbije sa Antantom bilo je otežano traženjem Velike Britanije da se kazne ubice kralja Aleksandra Obrenovića i udalje iz vojske i politike.

Kralj Petar je naručio projekat dizajna srpske kraljevske palate u Nemačkoj. Projekat nije dostavljen kraljevskom dvoru zbog početka Prvog svetskog rata. Petrov naslednik je po završetku rata odbio da se projekat realizuje jer ga je radila nemačka kompanija i posao je poverio francuskoj firmi Bezije. Kompletan katalog vraćen je u Srbiju januara 2022. kao vlasništvo muzeja grada Beograda.

Radikalna i Samostalna radikalna stranka ostale su na vlasti do 1914. Srbija je želela nabaviti naoružanje za svoju vojsku i izgraditi bolju mrežu železnica. Zato je Pašićeva vlada u proleće 1905. sklopila dogovor o zajmu sa pariskim bankarima. Kredit je delom trebalo trošiti za nabavku topova iz Francuske, a delom na kupovinu industrijskih proizvoda. Pad Pašićeve vlade uticao je da ovaj dogovor propadne. Kasnije je vlada Samostalne radikalne stranke (Lj. Stojanovića) ugovor o zajmu sklopila sa bankarima iz Beča. Taj ugovor je obavezivao Srbiju da topove za vojsku nabavi u Škodi u Austrougarskoj.

Da bi se sprečilo jače vezivanje Srbije za Austrougarsku, ugovor o nabavci topova iz Austrije je raskinut početkom 1906. Pitanje nabavke topova povezalo se sa pitanjem oficira zaverenika čije je penzionisanje tražila Velika Britanija, ali i Pašić. U proleće 1906. vladu je ponovo obrazovao Pašić. Kralj Petar je popustio i pristao da se u junu 1906. penzionišu stariji oficiri-zaverenici. Ovo je bila delimična pobeda Pašića i parlamentarizma u Srbiji nad vojnim zaverenicima. Njihovim penzionisanjem ispunjen je uslov koji je postavila Velika Britanija za obnovu diplomatskih odnosa, koji su prekinuti još u juna 1903.