Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Drvena Crkva je slika odštampana na kvalitetnom pamučnom platnu koje je zategnuto na ram od bukovog drveta. Slika Drvena Crkva je dostupna u različitim dimenzijama.

Visoka rezolucija, vibrantne boje, tekstura platna i pažnja na detalje zajedno stvaraju impresivan vizualni efekat. Ova slika na zidu će imati uticaj na atmosferu prostorije i ulepšanje enterijera. Slika dolazi spremna za kačenje na zid, sa ugrađenim sistemom za kačenje na poleđini. Sve ovo zajedno čini sliku na platnu praktičnim i savršenim dodatkom za uređenje vašeg doma ili poslovnog prostora.

Pit Mondrijan

Studirao je od 1892. na akademiji u Amsterdamu. Obuzet religioznim problemima, proučava teozofske spise i postaje član sekte. Iz ovoga razdoblja potiču platna prožeta mistikom, s motivima usamljenih kuća sa dubokim tonalitetima i neobičnim osvetljenjem. Početak rata 1914. zatekao ga je u Amsterdamu. Oko 1915. napušta ovaj motiv kao polaznu osnovu i površinu komponuje slobodno u preglednom i smirenom ritmu obojenih kvadratnih površina oivičenih rasterom crnih linija. Koloristička skala redukovana je na tri osnovne boje: žutu, plavu i crvenu. Godine 1917, jedan je od osnivača pokreta De Stajl i formuliše principe neoplasticizma.

U poslednjim godinama motivi njegovih slika redukovani su na minimum; konačno su njegova platna sadržavala nekoliko obojenih površina na beloj podlozi. U platnima nastalim u Americi nestaje karakteristična crna linija, čime je ublažen opšti utisak i postignut življi i vedriji ritam površine.

Predanost ideji i principialna doslednost čine Mondrijana najistaknutijim apologetom apstrakcije — njegovo slikarstvo, lišeno svake emocije i tragičnosti, u osnovi meditativnoga i metafizičkoga karaktera, simbol je nastojanja da se pojavnoj realnosti suprotstavi trajniji vid univerzalne realnosti. Svojim teoretskim stavovima i metodom Mondrijan je izvršio veoma velik uticaj na slikarstvo apstraktnoga izražavanja i doživeo je, da epigoni njegovog geometrizma automatski ponavljaju obojene kvadrate kao jednu od pomodnih likovnih spekulacija.